на̑ј

на̑ј

на̑ј (српски, lat. nȃj)[уреди]

Облици:

  1. реч, нај [1]

Значења:

  1. У прилошкој служби: највише. [1]
  2. У придевској служби: за истицање. [1]

Примери:

  1. Ја̑ сам на̑ј гово̀рио. Турија [1]
  2. На̑ј су ви́кали мѐне. [2] Госпођинци Шајкаш [1]
  3. О̀не су на̑ј се ку̏пиле око мѐне. Силбаш [1]
  4. Пра̏вим на̑ј ко̀ме̄ндију. [2] Силбаш [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 216.

Напомене[уреди]