Пређи на садржај

ме̑со

ме̑со

Именица

[уреди]

ме̑со, с

Значења:

  1. Стражњица у човека. Вршац[1]
  2. Мекано, мишићно ткиво, слој углавном између костију и коже у организму човека или животиње. Ђурђево Вршац[1]
  3. Веома дебела, лења особа. Вршац[1]
  4. Исто. Вршац[1]
  5. Озлеђено место на телу, отворена рана. Вршац[1]
  6. Тело заклане животиње, живине и сл., обично њени нарочито исечени или прерађени делови који служе за исхрану. [1]
  7. Ме со са гру ди ко коши, ћур ке и сл. [1]
  8. Говедина. [2] Деска[1]
  9. Мекани делови плода воћа, поврћа и сл. [3] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Мошорин Каћ Ковиљ Тител Вршац[1]

Примери:

  1. Ни́је се о̏нда ку̏повало та̀ко ме̑со у мѐсари. Кула [1]
  2. Но̏су су́ва ме̑са. [4] [5] [6] [7] [8] [9] Крушчица Бачинци Суботица Обзир Сомбор Сивац Стапар Бачки Брестовац Госпођинци Ђурђево Нови Сад Бегеч Итебеј Међа Елемир Зрењанин Арадац Бока Вршац Павлиш Јасеново Ловра Батања Деска [1]
  3. Пра̏вимо ра́жањ, от пру́та, наде̏не кобаси̏це, мало ме̑са и о̏нда иде̏, пола̑же ма̑рву. Избиште [1]
  4. Ма̏ти у̑јтру пѐче на́дева, сла̀нине и ме̑са. Мартонош [1]
  5. Би́ло је су̏па за̏једно са ме̑сом. Стари Сланкамен [1]
  6. Ко̏ ко̏па је̑ ба̏ так, и ка̏раба̏так, и бе̑ло ме̑со. Павлиш Буђановци Суботица Вршац [1]
  7. Је̏ла живѝнска ме̑са. [10] Нови Кнежевац Буђановци Стари Сланкамен [1]


Изрази:

  1. Бити од кр̑ви име̑са ("имати особине, мане, животне потребе и сл. својствене људима"). Вршац [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 66.
  3. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 145.
  5. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46, 48.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14, 25, 49, 150.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 60, 61.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 151.
  9. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 122.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 109.

Напомене

[уреди]