манда

манда

манда (српски, lat. manda)[уреди]

Везник[уреди]

манда, взн.

Облици:

  1. ма̏нда [1]

Значења:

  1. Без обзира (на то што). [1]

Примери:

  1. Са̀мо о̀ни то̑ ни́су зна̏ли кои ѝду пр̑ви пу̑т, манда и̏ма са̑т. [2] Итебеј Меленци [1]
  2. Манда ни́сам кри́ва би́ла, а ти̑ си ме ту̑ко. Српски Крстур [1]
  3. Манда је па̑њ та̀ки, ја̑ га у̀дарим. Кикинда [1]
  4. И и̏ди у̀би [лови] — манда се ра̑ди жи̏то — ни́је би́ло за̑бране. [3] Ново Милошево [1]
  5. Чо̀век је, ма̏нда је ко̑. Итебеј [1]
  6. Мо̑рам да но̀ћим с во̀лови, ма̏нда је ки̏ша, ма̏нда је шта̑. Кикинда [1]
  7. Ма̏нда га је ко̀и до̏био, не̏ би у̀мо да о̀бра̄ди. [4] Житиште [1]
  8. Не идем па манда дошо тамо мој прамдеда из гроба. Јасеново [1]


Синоними:

  1. макар [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 433, 508.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 433.

Напомене[уреди]