лецје

лецје

лецје (српски, lat. lecje)[уреди]

Именица[уреди]

лецје, с

Значења:

  1. Летва. [1]

Примери:

  1. Пре̏дњи де̏о [куће] — ми̏ ка̏жемо за́бат. То̏ је бѝло при̏е ле̑цје, па то̏ се уплѐло сас пру̑ћом и о̏нда се то̏ саз бла̑том ули́чило. Ловра [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]