лепо а.
лепо а.
лепо (српски, lat. lepo)[уреди]
Прилог[уреди]
лепо а., прил.
Значења:
- На леп начин, складно. [1]
Примери:
- Сад не̏ко је то̑ [закивање потковица] ра́дио, ко је те̏о, ле̏пше ко̀њи ѝду кад ѝмаду по̀тковице, а не̏ко ни́је то̑ ра́дио. [2] Ченеј Нови Сад Падеј Фаркаждин [1]
Изведене речи:
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 369.