кујна

кујна

кујна (српски, lat. kujna)[уреди]

Именица[уреди]

кујна, ж

Облици:

  1. ку̑јна [1]

Значења:

  1. Просторија (или посебан објекат) где се кува, припрема јело. [1]
  2. Кухиња у којој се кува преко лета. [1]
  3. Просторија у којој се кува, с огњиштем и отвореним димњаком. [1]
  4. Кухиња у којој се кува преко лета. [2] Јамена Моровић Вашица Хртковци Мокрин[1]
  5. Просторија у којој се кува, са огњиштем и отвореним димњаком. [1]

Примери:

  1. Средину куће захвата „кујна”, а десно и лево од ње је бар по једна соба. [3] [4] Јарковац Стапар Ченеј Мокрин [1]
  2. Сва ми се кујна задимила од шпорета. Обреж [1]
  3. И̏ма та̑ та̀ко ле̏тња ку̑јна. Си̏рӣду ту̑ си̏р. [2] Бегеч [1]
  4. И деда Пе́ра ре̏же ле̏ба у ку̑јни. [2] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] [12] [13] Мартонош Јамена Вашица Моровић Сремска Рача Бачинци Сот Кукујевци Ердевик Визић Нештин Мартинци Лаћарак Свилош Черевић Шуљам Јарак Вогањ Хртковци Платичево Врдник Лединци Буковац Шатринци Чортановци Прхово Бешка Голубинци Инђија Војка Угриновци Бечмен Бољевци Стари Сланкамен Стари Бановци Сурдук Суботица Сента Пачир Сомбор Бајша Мол Сивац Дрљан Стапар Кула Србобран Лалић Бачко Градиште Дероње Деспотово Бођани Госпођинци Товаришево Ченеј Ђурђево Каћ Руменка Бачка Паланка Бегеч Ковиљ Гардиновци Вилово Ђала Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Радојево Бочар Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Елемир Зрењанин Јаша Томић Арадац Шурјан Бока Конак Ботош Велики Гај Томашевац Орловат Перлез Фаркаждин Добрица Маргита Велико Средиште Сакуле Чента Вршац Алибунар Уљма Црепаја Сефкерин Избиште Долово Врачев Гај Кајтасово Панчево Делиблато Омољица Ковин Деска Батања Помаз Ченеј Иванда [1]
  5. То̏ је бѝло као ле̏тња ку̑јна. Сремска Каменица [1]
  6. Ку̏ји на би́ла чѐ тир са чѐтир и дру̏га со̏ба пе̑т са пе̑т и о̏нда о̀пет ку̏ји на би́ла, о̏нда шта̏ла и о̏нда шу̏па на̀ кра ју. Ченеј [1]
  7. Ма̑ла ку̀хиња и ку̑јна о̀творена, о̀џак је го́ре би̏о о̀творен и на о̀гњӣшту се ку̏вало. [2] Перлез Обреж Буковац Чортановци Бајша Бачко Градиште Ђурђево Нови Сад Вилово Гардиновци Српска Црња Житиште Јаша Томић Арадац Сакуле [1]
  8. О̏нда ја̑ то̏ унѐсем у̀нӯтра, рецимо у шта̏лу, или унѐсем у ку̏хињу ту̏ зи̑мску. Ђала [1]
  9. И̏ма та̑ та̀ко ле̏тња ку̑јна, си̏рӣду ту̑ си̏р  ; ‘мала кућа, насупрот главне, која нема прозора према улици’ (Су Мг Вш Аб Пч) [ТКПВ]; ]. [14] [2] Бегеч Сремска Рача Ердевик Сот Черевић Лединци Врдник Чортановци Шуљам Вогањ Јарак Голубинци Платичево Прхово Бечмен Суботица Мартонош Сента Пачир Сомбор Стапар Сивац Кула Дероње Товаришево Ченеј Госпођинци Каћ Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Арадац Сакуле Црепаја Конак Добрица Маргита Алибунар Вршац Долово Делиблато Кајтасово Врачев Гај Омољица Ковин [1]
  10. То̑ су ра̀није би́ле о̀творене ку̑јне. [2] Обреж Вашица Моровић Сремска Рача Сот Нештин Мартинци Свилош Шуљам Вогањ Јарак Хртковци Врдник Платичево Лединци Буковац Шатринци Прхово Чортановци Голубинци Стари Сланкамен Сурдук Сента Пачир Сомбор Бајша Мол Стапар Кула Србобран Бачко Градиште Лалић Госпођинци Бођани Ченеј Товаришево Ђурђево Каћ Руменка Бегеч Ковиљ Гардиновци Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Меленци Арадац Ботош [1]
  11. Цр̑на ку̑јна то̑ се зва́ло. Ту̑ је би̏о о̀творен ко̏мин и ту̑ се су́шило ме̑со. [2] Велико Средиште [1]


Изрази:

  1. Све̏ је то̏ је́днаку̑јна ("све су то истомишљеници"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117.
  4. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 140.
  5. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 122, 160.
  6. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 399.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 64, 83, 85, 98, 281, 343, 372.
  8. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 125.
  9. ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  10. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  11. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 83.
  12. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 56, 58.
  13. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45.
  14. ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 20.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=кујна&oldid=412971”