кус

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

кус

кус (српски, lat. kus)[уреди]

Узвик[уреди]

кус, узв.

Категорије: узв.


Облици:

  1. поновљено [1]

Синоними:

  1. гиц [2] [1]



Именица[уреди]

кус, м

Синоними:

  1. укус Каћ [1]



Изрази:

  1. По̀јести у мѐдени ˜ ("појести у сласт, с посебним уживањем"; "То̑ смо ми̑ по̀јели у мѐдени ку̑с"). Арадац [1]

Облици:

  1. ку́са, ку́со [1]


Изрази:

  1. ˜ пето, пиле довека ("изгледати млађе због слабе браде (о човеку)"). Бегеч Јасеново [1]
  2. куси и репати ("исто"; "Скупили се куси и репати"). Јасеново [1]
  3. икуси и паси ("свакакав свет, разни људи"; "Било их је тамо и куси и паси"). Бегеч [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.

Напомене[уреди]