купица

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

купица

купица (српски, lat. kupica)[уреди]

Именица[уреди]

купица, ж

Категорије: дем.


Облици:

  1. купа [1]
  2. ку̀пица [1]

Значења:

  1. Омања чаша која се загрејана ставља на болно место. [1]

Примери:

  1. Кад је [кудељу] ва̏димо, ми̑ је ле̑по о̀пере̄мо, о̀на се бе́лӣ, па је ра̀шӣримо та̏м на о̏балу Са́ве, а о̀на се бе́ли на о̏бали Са́ве, па у ку̀пице на̀ко је по̀сла̄жемо. Лаћарак [1]
  2. По̏сле ве̑жемо па де̏немо: де̏сет-два̀јес сно̏по̄ва у јѐдну ма̑лу ку̀пицу. [2] Јаша Томић [1]
  3. Код јаког назеба или убоја, удараца који су на телу оставили модрице, те то човека боли, или ако је прозебао па се тешко креће, бербери на та места стављају болеснику купице. Купице су стаклене чаше у величини винских, крушкастог облика, чије су ивице благо зарубљене. Таквих чаша бербер има по 10—12. [3] Кикинда [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 165.
  3. Александар Р. Стефановић, Бербери и берберски занат у кикиндском диштрикту у 19. и почетком 20. века. — Рад, 18—19, 1969—1970, 73—82, стр. 79.

Напомене[уреди]