кри̑в

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

кри̑в

кри̑в (српски, lat. krȋv)[уреди]

Именица[уреди]

кри̑в, {{{род}}}

Категорије: одр. вид.ков.бот.


Облици:

  1. крив, кри́ва, кри́во [1]
  2. крив, , ка̑рфе, ка̑рве, [1]
  3. крив [1]

Значења:

  1. Који није прав, савијен. [1]
  2. Врста жвале која се састоји из једног дела. [1]
  3. Тачка или положај који се не налази тачно на средини. [2] Нови Бечеј[1]
  4. Крај ња, кри ва преч ка на лотрама. [3] Вашица Моровић Гибарац Кукујевци Ердевик Свилош Сремска Митровица Кленак Вогањ Хртковци Јазак Сремска Каменица Огар Купиново Војка Батајница Сомбор Мол Сивац Кула Турија Бачко Градиште Дероње Чуруг Деспотово Силбаш Госпођинци Каћ Руменка Бачка Паланка Бегеч Гардиновци Санад Падеј Иђош Кикинда Српска Црња Башаид Тараш Маргита Вршац Уљма Црепаја Панчево Бела Црква Делиблато Ковин[1]
  5. Гвоздена шипка с куком за подстицање ватре, жарач. [1]
  6. Исто. [3] Сивац Лалић Дероње Деспотово Силбаш Српски Крстур Падеј Мокрин Кикинда Нови Бечеј Долово Бела Црква[1]
  7. Алатка са сечивом у облику српа. [1]
  8. Пинтерска алатка за тлачење круга у бурету. Черевић[1]
  9. Који сноси кривицу, одговорност за учињено дело. [1]
  10. Не бити право, не бити по вољи. [1]
  11. Narcissus poeticus , нарцис. [1]

Примери:

  1. Ње̑на ма̏ти је здра̏во ѝмала кри́ве но̏ге. [4] Итебеј [1]
  2. Могу бити [клешта] „права” и „крива”, оштра и тупа. [5] Вршац Черевић Ђурђево [1]
  3. Кри̑ве жва̏ле и̏сто као и о̀бичне, са̀мо што се испод до̑ње ко̏њске ви̏лице, јер сто̀ји у у̀стима, причвр̀шћује ла́нцом. То̑ су о̀бично би́ли у̀кра̄шени ла̀нчићи и кори́стиле су се као па̀ра̄дне жва̏ле. [3] Лалић Кукујевци Сомбор Бајша Бачки Брестовац Деспотово Бачка Паланка Ковин [1]
  4. То̑ је и̏сто лѐшпиц, жа̀ра̄ч са ку̏ком. Ми̏ смо то̏ зва́ли о̀бично кри̑ви лѐшпиц. О̀во је лѐшпиц за ча̏чкање ва̏тре, а о̀во [криви лешпиц] је за извла́чење шљаке. [6] Бачка Паланка [1]
  5. све док није ушла у употребу машина валзна. [7] Сомбор [1]
  6. Криви нож није више у употреби. Има облик српа, учвршћен на оба краја у дрво којим се прихвата ова алатка. Овим ножем се сирова иловача чистила од непотребних предмета — шљунка и др. [1]
  7. Јѐдни ка̑жу да га те̏рају за Зре́њанин, а о̀ви о̏ста̄ли ка̑жу: ни́је ни̏шта кри̑в (Км — Ђу; НБ). [8] [9] [1]
  8. То̑ нам је би́ло кри̑во. [10] Меленци [1]
  9. Па не̏ би ми би́ло ни кри̑во да су не̏што та̏мо на̀правили, већ ни̏шта, ни̏шта. Бачинци [1]


Изведене речи:

  1. кри̑во [1]


Изрази:

  1. ˜ ко ле̑вча Ђурђево [1]
  2. Крива је ле̑вча ("израз у ситуацији када се не жели или не може утврдити кривац"). Јасеново [1]
  3. никри̑в, ни ду́жан ("невин"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 137, 364.
  3. 3,0 3,1 3,2 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 403.
  5. Драгана Јовановић-Вечански, Казанџијски занат у Вршцу (с освртом на занатство у Вршцу). — Рад, 35, 1993, 235—242, стр. 240.
  6. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  7. Софија Димитријевић, Лончарство у Сомбору. — Рад, 1, 1952, 182— 191, стр. 187.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 135.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 137.
  10. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141.

Напомене[уреди]