краваљ

краваљ

краваљ (српски, lat. kravalj)[уреди]

Именица[уреди]

краваљ, м

Облици:

  1. кра̏ваљ Меленци [1]

Значења:

  1. Поклон, обично у јелу (колачи, торте и сл.) и пићу, који донесу званице на свадбу. [1]
  2. Свадбени поклон који су младенцима донели војвода и војводиница. [1]
  3. Колач с орасима и сувим грожђем који ташта меси после свадбе. [1]

Примери:

  1. По доласку са венчања у младожењину кућу кума и старосватица су ишле кући да припреме кумовски и старосватски „краваљ”… Чинило га је печено или живо прасе, јагње, петао или гуска, као и колачи; данас доносе специјално украшене торте ( — Ад) [СЛЕИ; ЖОБан 142; ЖОБач 153; ССБан 45, 52, 63; ЕИС 93; ЕГСО 154]. [2] [1]
  2. О̏нда су крава́љи би́ли — то̑ се кла̏ли пра̏сици, то̑ је ко́рпа ве̏лика, ту̏ је ра̑зни кола́ча о̏нда би́ло. Лаћарак [1]
  3. Ти̑ што з до̀шли у̀ сватове донѐсу крава́ље. [3] [4] [5] Итебеј Бачинци Кукујевци Мартинци Сусек Свилош Пачир Нови Сад Ново Милошево Кумане Иванда [1]
  4. Кад дође време да се гости разилазе, пред поноћ, један од млађих приказује дарове, да би се видело шта је млада од кога добила. То је „краваљ”. Јарковац [1]
  5. На краваљ понеси нешто добро да те не исмеју. Ковиљ [1]
  6. Ку́ма је о̀чла ку̏ћи да спре̏ми шта ћеду да донѐсу да прѐка̄жу на кра̀ва̄љ. [6] [7] Сефкерин Каћ [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 149.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
  4. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 336.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 520.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 521, 522.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 123.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 293.

Напомене[уреди]