ко̀нац
ко̀нац
Примери:
- На̀прави ма̑лу гра̀нчицу и то̏ ме̏те и то̏ се ве̑же са цр̀веним ко́нцом. Бешка [1]
- Ту̑ и̏ма и му̏стре, ко̑нци ту̑ сто̀је, и̏гле су то̑ све̏ ту̑, ма̀казе (Кв — СМ Р; Су Де Г Ђу; НМ Бш Ф Ил. [2] [3] [4] [5] [6] [1]
- О̏нда је ко́штало де̏сет ди̏нара клу̀пче то̏г ко́нца. Сремска Каменица [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 17, 19, 176.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 98, 99.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 153.