калавар
калавар
калавар (српски, lat. kalavar)[уреди]
Именица[уреди]
калавар, м
Категорије: ћурч.ћурч.
Облици:
Значења:
- Ваљак или клупа на којој крзнари стружу коже; крзнарски струг. [1]
Примери:
- Калавар је од ћурчијског алата најгломазнији и служи за грубо стругање коже. [2] Јаша Томић Сремска Митровица [1]
- Калавар, дрвена справа на којој је учвршћена гвоздена коса, служи за стругање коже. [3] [1]
- А и̏ма и ко̀са што се ко̏си, само ме̏те се на по̀сто̄ље да мо̏ш се̏сти и о̏нда она̀ко стру̑же ко̏жу. Има јѐдна клу́па и го̏ре и̏ма та̀ко др̏во ко̀је др̀жи ко̏су, о̏нда ту̑ се̏днеш и о̏нда на ко̏су [...], и̏ди ви̏ди ка̏ко то̑ ѝзгле̄да — ка̏лава̄р. [4] Ковиљ Ново Милошево [1]
- На ко̀су се у̏век на̀праве две̑ ру̏пе за шра̀фове да мож ко̀са да се прѝчврсти за ка̏лавор; и на њѐга се̏днеш и стру̑жеш. Јаша Томић [1]
- У свом послу [ћурчије] служе се овим посудама и алаткама: [...], „калвар” (за пречишћавање). [5] [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 146, 149.
- ↑ Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 97.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
- ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 61.