изодња

изодња

изодња (српски, lat. izodnja)[уреди]

Именица[уреди]

изодња, ж

Значења:

  1. Моменат до ког нешто траје, крај, свршетак. [1]

Примери:

  1. Кад нека ствар дође дотле да више није ни зашто, каже се за њу: „дошла јој изодња”. [2] [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Дамјан Прерадовић, Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику. — ЛМС, 184, 1895, 83—111, стр. 90.

Напомене[уреди]