земљора̑дник

земљора̑дник

земљора̑дник (српски, lat. zemljorȃdnik)[уреди]

Именица[уреди]

земљора̑дник, м

Примери:

  1. По зани́мању [сам] не̏кадашњи ћу̀рчија, са̏да земљора̑дник. [1] [2] [3] Мокрин Војка Пачир Бока Иланџа Вршац Чип [4]


Референце[уреди]

  1. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 232.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 63.
  3. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 138.
  4. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]