звонити

звонити

звонити (српски, lat. zvoniti)[уреди]

Глагол[уреди]

звонити, {{{вид}}} непрел.

Значења:

  1. Одавати звоњаву. [1]
  2. Ударати у звона. [1]
  3. Имати утисак да се чује звоњава, звучати у ушима. [1]

Примери:

  1. Је л зво̀нило вѐче̄рње? [2] Томашевац Сремска Митровица Суботица Стапар Кула [1]
  2. Це́лу но̑ћ зво̏на зво̀не. Лаћарак [1]
  3. А̏јде на ску̏пштину, е̏но већ зво̀ни. Ново Милошево [1]
  4. Ру̏с је ка̀дгод зво̀нио у̏вече, да то̑ бу̏де ко спа́ва̄ње, зна̑ш. Бачинци [1]
  5. А и по̏сле то̑ се зна̏ло: ју̏три у ше̑с, по́дне у два́најс, и ве̏ћ је у ше̑с ту̑, у̏век је та̑ј та̏чно зво̀нио. [3] Велики Гај Вашица Суботица Каћ Српски Крстур Ново Милошево Башаид Фаркаждин Сенпетер [1]
  6. Зво̀ни се ако се висо̀ко у̀вати ро̑ј. [4] Бока [1]
  7. Које ми уво зво ни? — Како ме ударио, све ми звонило у ушима. Јасеново [1]
  8. Нѐмој ми толѝко зво̀нити. Ново Милошево [1]


Синоними:

  1. бронѕилати [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 30.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 124, 132, 326.
  4. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]