заова

заова

Српски

заова (српски, lat. zaova)

Падеж Једнина Множина
Номинатив заова заове
Генитив заове заова
Датив заови заовама
Акузатив заову заове
Вокатив заово заове
Инструментал заовом заовама
Локатив заови заовама


Именица

заова, ж

Облици:

[1.1.] за̏ова, за̑ова [1]
[1.2.] , [1]

Слогови: за-о-ва,  мн. за-о-ве


Значења:

[1] мужевљева сестра [1]
[1.1.] У санскрту наилазимо на реч वश [2] (чита се) ваш, једно од значења је истоветно као и у српском језику. Сама реч је метатеза српске речи или обрнуто.

Примери:

[1.1.] Заова је ђувегијина сестра, рођена или од стрица, од ујака или од тетке. [1]
[1.2.] У четвртак пред венчање иду младожењин отац, стриц, тетке (уопште старији) и сестра — заправо заова, по рухо. Заова приликом доношења руха (пошто се иде колима) седи на јастуцима и треба да је весела. [3] [1]
[1.3.] Ѝма̄м чѐтир за̏ове. Дероње [1]
[1.4.] За̏ова ми ка́зала: „А на̏ш бра̏т ле̑п, а ти̏ ни́си та̀ко ле́па”. [4] [5] [6] [7] [8] Томашевац, Сусек, Свилош, Беркасово, Визић, Бачинци, Черевић, Сремска Каменица, Бешка, Лаћарак, Сремска Митровица, Пачир, Суботица, Силбаш, Равно Село, Турија, Мол, Госпођинци, Ђурђево, Бегеч, Нови Сад, Ђала, Банатско Аранђелово, Нови Кнежевац, Мокрин, Падеј, Српска Црња, Ново Милошево, Башаид, Нови Бечеј, Кумане, Меленци, Елемир, Јаша Томић, Фаркаждин, Избиште, Деска, Батања, Помаз [1]
[1.5.] Су̏тра ће да ми до̑ђе за̑ова да пра̏вимо не̏ке кола́че. [9] [10] Ченеј, Јасеново, Иванда [1]
[1.6.] О̑н и та̑ј за̏овин му̑ж ко̏пали вѝноград. Визић [1]
[1.7.] Бѝло нас чѐтир је́трове, чѐтир бра̏та, све̏кар, за̏ова, за̏овина ће́рка. Елемир, Сомбор [1]
[1.8.] И̏мам две̏ за̏аве и два̏ зе̏та. Вршац [1]
[1.9.] Би́ло нас је де̏сеторо у̀ кућу док се мо̀је за̑ве ни́су по̏удале. Јаша Томић [1]
[1.10.] О̏во мојој за̑ви, о̏во мојој ма̏ми — и та̏ко наме̑немо и пољу̑бимо све и та̏ко сва̏ким наме̑немо и да́мо им. Вршац [1]
[1.11.] О̏на мо̏же да поведе̏ и ње̑ног бра̏та и сна̏ју или за̑ву и зе̏та, пу̏на ко̏ла, пу̏не та̏рнице. [11] Избиште, Српска Црња, Меленци, Неузина, Бока, Шурјан, Фаркаждин, Јасеново, Црвена Црква [1]


Асоцијације:

[1.1.] родбина

Изведене речи:

[1.1.] заовин, за̏овин [1]
[1.2.] за̑вин [1]



Преводи

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Санскрт: [[1]]
  3. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 92.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 210, 273.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 72.
  6. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 56.
  8. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 273.
  10. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 272, 273.

Сродни чланци са Википедије:

[1] заова