залу́пати

залу́пати

залу́пати (српски, lat. zalúpati)[уреди]

Глагол[уреди]

залу́пати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп. прен.трп. прен.


Облици:

  1. залупати, ал, , не, му, мож, докажеш, човек, то, , залупан, је, си, па, бог, да [1]

Значења:

  1. Почети лупати. [1]
  2. Глуп, прост; тврдоглав. [1]

Примери:

  1. Кад залу̑па слу̏жба, кад лу̑па, о̏нда ме̑симо ту че́сницу. Избиште [1]# Нѐ мож му ни̏шта дока́зати, та̀ко је за̀лӯпан. [2] Деска Черевић Сомбор Суботица Пачир Ђурђево Нови Сад [1]
  2. Лу̏да за̀лӯпана. Башаид [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 395.

Напомене[уреди]