жљебити

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

жљебити

жљебити (српски, lat. žljebiti)[уреди]

Глагол[уреди]

жљебити, {{{вид}}} непрел.

Именица[уреди]

жљебити, {{{род}}}

Категорије: ков.ков.


Облици:

  1. жље̑бим [1]

Значења:

  1. Правити жлеб, фалц на потковици. [2] Нерадин[1]

Примери:

  1. Ко̏д на̄с кад пра̏вӣду те̑ сту̏пе, то̑ је о̏[д] дрвета, то̑ је је̏дно та̏ко др̏во, та̏ко ве̏лико, то̑ о̏стане је̏дно за дно̏, о̏нда по̏чне да жље̑би ма̑јстор, толи̏ко жље̑би да на̏прави та̏ко је̏дну ру̏пу, да мо̏ж да се лу̑па. [3] [4] [5] Помаз Госпођинци Бегеч Башаид Фаркаждин Избиште [1]
  2. Ако је кра́тко, о̏нда га жље̑биду ова̀ко, са̀стављаду са ѐксерима. Ђала [1]# Колари су користили разне тестере, бургије, сврдла [...], фирајзле за жљебљење главчина. [6] [1]# А то̑ че̏по вање зна̑чи ова̀ ко: жље́бљење, ва̏ђење из о̀ти грѐди ca јѐдан де̏о др̏вета. [2] Ђала Нерадин [1]


Изведене речи:

  1. жљебљење [1]


Синоними:

  1. дубити [1]



Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  3. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 104, 367.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 47, 48, 122.
  6. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 40.

Напомене[уреди]