жут

жут

жут (српски, lat. žut)[уреди]

Категорије: одр. вид.бот. бот. зоол. бот. зоол. зоол. зоол. зоол.бот. бот. зоол. бот. зоол. зоол. зоол. зоол.бот. бот. зоол. бот. зоол. зоол. зоол. зоол.


Облици:

  1. , жу́та, жу̑ти, , жу́то [1]
  2. жу̑та, ба̀на̄тска, пче̏ла [1]

Значења:

  1. Раса пчела. [2] Јарак Сомбор Бачко Петрово Село Бачко Градиште Кикинда Алибунар Дупљаја[1]
  2. Глина, иловача. [1]
  3. Врста маларије febris flava. Ђурђево[1]
  4. Свечана запрежна кола на два точка, чезе. [1]
  5. Исто. Црвена Црква[1]
  6. Раса пчела. [1]
  7. Хлеб, погача од кукурузног брашна. [3] Сенпетер[1]
  8. Мед жуте боје. [1]
  9. Сорта пасуља. [1]
  10. Исто. [1]
  11. Шећер жуте боје. [1]
  12. Тесто са медом. [1]
  13. Врста врбе Salix alba. [4] Ердевик[1]
  14. Као део ботаничких и зоолошких назива. [1]
  15. Caragana. Бачинци Сусек Свилош Тараш[1]
  16. Врста караша. [1]
  17. Cucurbita melopepo. Суботица Сомбор[1]
  18. Ardeola ralloides. [5] Ковиљ[1]
  19. Врста птице. [1]
  20. Врста сома. [1]
  21. Исто. Ловра[1]
  22. Који је пожутео од болести, исцрпљености. [1]

Примери:

  1. А на̀ нама но̏во оде́ло и но̏ве жу̑те чи̏зме. Мартонош [1]
  2. Обуко се у жуто ко Вла. [6] Црвена Црква Дероње Ђурђево Итебеј Фаркаждин Сакуле Ловра [1]
  3. Та̀ко̄ [ј]е би́ло не̏што: ни жу́то ни ро́зло, а као по пе́ску она̀ко ва́рница сѝјала. Ђала [1]
  4. Дро̏пља — као ћу̑рка, ве̏лика, де̏вет ки̑ла, де̏сет ки̑ла (спо̏ро лѐту, те́шке; ви̏ше жу́те) — је̑ се, ко̏ље̄ се. [7] Ново Милошево [1]# Подови су оста ли „земљани” и они су недељно једном под мазивани жутом глином. Сомбор [1]# Жу̑та зѐмља — ту̑ ни̏шта не ро̀ди. [2] [8] [9] Каћ Пећинци Светозар Милетић Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Ковиљ Тител Велико Средиште Вршац Дупљаја [1]# Попут оглоданих црних костура дотрајавали су у њима фијакери и каруце, „жута кола” или чезе. [10] Суботица [1]# Жу̑те сло̀веначке пче̏ле се ма̏ње ро̀је̄. [2] Вашица Гардиновци [1]# Жу̑ти ме̑д бу̏де од су̀нцокре̄та. [2] Банатско Аранђелово Јамена Јарак Нови Карловци Жедник Бачко Градиште Мошорин Гардиновци Кикинда Башаид [1]# Од сво̏г је̏ла ја̑ на̑јво̀лијем жу̑та пасу́ља. [8] [11] Чуруг Надаљ Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител [1]# Би̏о је не̏кад и жу̑ти шѐћер. Буђановци Каћ [1]# Па долази бандар, караш, златни караш, јел имамо жути караш, имамо златни караш. [12] [5] Елемир Ковиљ Футог [1]# О̀во је ко̀ва̄ч смо зва́ли. Жу̑ти ко̑с то̏ је би̏о. Дероње [1]# Ови [сомови] који су жути, бели — ти су мирнији, а црни, тај је некако жући, онако бешњи. [12] Сремска Митровица [1]# Ја̏ са̏в жу̑т, бо̏лестан, бо̑лан, пре̏болан. Војка [1]


Изрази:

  1. ˜ ко дуња Јасеново [1]
  2. ˜ ко лимун Кикинда Сакуле Јасеново Црвена Црква [1]
  3. ˜ ко восак Јасеново Ловра [1]
  4. нагрѐбати кожу̑ти Мокрин [1]
  5. награбусити кожути мачак Черевић [1]
  6. најѐбати кожути ("Ако је чу̏ла да сам би̏о у Зрѐњанин с Ви́дом, а о̀на вештѝчара Де́са ће да тр̀чи да јој ка̑же, о̏нак сам на̏јебо ко жу̑ти"). Иланџа Шурјан Бока Неузина [1]
  7. Жути жутују, а румени путују ("болешљиви живе дуже него здрави"). [1]
  8. ˜ ко дукат. — О̏н бу̏де жу̑т ко ду̀кат ("О̏н бу̏де жу̑т ко ду̀кат"). Бешка Црвена Црква [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  4. Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
  5. 5,0 5,1 Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.
  8. 8,0 8,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  9. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 20.
  10. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 83.
  11. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 55.
  12. 12,0 12,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]