жу̀ља̄ч

жу̀ља̄ч

жу̀ља̄ч (српски, lat. žùljāč)[уреди]

Именица[уреди]

жу̀ља̄ч, м

Категорије: кол.


Облици:

  1. -а́ча, жуљач [1]
  2. жуљач [1]

Значења:

  1. Врста мотике којом се копа виноград. [1]

Примери:

  1. Кад је кре́нила тра́ва, жу̀љати тре̏ба жуља́чом. Суботица [1]


Синоними:

  1. жуљача [1]
  2. кламфа [2] Пачир [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=жу̀ља̄ч&oldid=195026”