дочка

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

дочка (украјински)

Падеж Једнина Множина
Номинатив дочка́ до́чки
Генитив дочки́ до́чок
Датив дочці́ до́чкам
Акузатив дочку́ до́чок
Вокатив до́чко до́чки
Инструментал дочко́ю до́чками
Локатив на/у дочці́ на/у до́чках
Мама и кћерка.

Изговор:

IPA: dočka  
Аудио: (датотека)

Морфеме:

  • корен - дочк
  • наставак - а

Превод:

  • кћерка


Значења:

  1. Особа женског пола, која има родитеље.
  2. Пријатно обраћање старије особе младој жени или девојци.
  3. Жена која је тесно, крвно повезана са својим народом, својом земљом.

Примери:

  1. Їхня дочка вийшла заміж. - Њихова кћерка је удата.
  2. Дуже дякую, дочко! - Пуно хвала кћери!
  3. Україно, це твої дочки! - Украјино, ово су твоје кћери!

Порекло: Старословенски ДЪШТИ, староруски ДЪЧЬ, води порекло од прасловенског *dъ kti, а то од старијег индоевропског *dhugheter.

Синоними:


Конверзиви:

Холоними:

Фразеологизми:

  • У дочки годитися. - Бити много млађи од некога. (спр. Може му/јој бити кћерка)

Изреке и пословице:

  • У кого дочок сім - то й щастя всім, а у мене одна - та й щастя нема. - Ко има седам кћерки, те и срећу имају, а ја једну, та среће нема.
  • Дочка - чужа робітниця.
  • Дочка, як ластівка: пощебече, пощебече та й полетить. - Кћерка је као ласта: цвркуће, цвркуће, па одлети.

Асоцијације:

Изведене речи:

  • удочерити - усвојити женско дете


Сродни чланци са Википедије:

дочка


Преводи