до̑ђе

до̑ђе

дође (српски, lat. dođe)[уреди]

Облици:

  1. до̑ђе [1]

Примери:

  1. Када су до̀шли љу̑ди ку̏ћи, јѐдва̄ смо и по̀знали. За̀тим је до̀шло ослобође́ње, па је до̀шо за̀тим и бо̏љи жѝвот. [2] Сремска Каменица [1]


Изрази:

  1. прен ˜ [1]
  2. л мн аор до́ђеше. — До́ђеше а̀генти, и ја̑ сам се упрепа́стила — шта̀ ћеду о̀ни ко̀д на̄с! ("До́ђеше а̀генти, и ја̑ сам се упрепа́стила — шта̀ ћеду о̀ни ко̀д на̄с!"). Кумане [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.98.

Напомене[уреди]