дим

дим

дим (српски, lat. dim)[уреди]

Именица[уреди]

дим, м

Значења:

  1. Густ дим из мале ватре. [1]

Примери:

  1. Ди̏м је ѝшо сву̏гди. [2] [3] Итебеј Вашица Сремска Митровица Ђала Ново Милошево Избиште Јасеново [1]
  2. Ту̑ је би̏јо са̏џа̄к, о̀гњӣште и ди̏м ѝде го́рена, а та̏мо све̏ га̏раво. Меленци [1]# После кувања оне [крвавице и џигерњаче] се стављају на „ладан дим” (више дима, а мање пламена). [4] [1]


Изрази:

  1. У собудима ко у комина Јасеново [1]
  2. Ди има дима , има и ватре ("у нагађањима и говоркањима има истине"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.47.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.75.
  4. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска),996, 95 стр, стр. 38.

Напомене[уреди]