ди̏мити

ди̏мити

ди̏мити (српски, lat. dȉmiti)[уреди]

Глагол[уреди]

ди̏мити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.об.


Облици:

  1. -им, димити [1]
  2. димити [1]
  3. ди̑вим, димити [1]
  4. ди̏ми се, димити [1]

Значења:

  1. Сушити производе од меса на диму. [1]
  2. Пуштати дим на пчеле. [1]
  3. Пушити, избацивати дим при пушењу цигарете. Бегеч[1]
  4. Испуштати дим, пушити се (о нечему што гори). [1]

Примери:

  1. Димио сам сланину у пушници. Бегеч [1]
  2. Крвњаче се баре па се потом диме. Црвена Црква Избиште Јасеново [1]
  3. У отвореном оџаку димило се и сушило месо окачено на греди верижњачи и попречним гредама, облицама. [1]# Пра̏вили су као покло̏пац и о̏нда се та̑ј де̏о отва́ро, о̏нда су ди̏мили и истери̏вали пче̏ле на̏поље. [2] Велико Средиште Ердевик Сремска Митровица Пећинци Сивац Србобран Жабаљ Каћ Гардиновци Маргита Чента [1]
  4. Пче̏лар ди̏ми ко̏шницу кад иску̀ца̄ва пче̏ле. Итебеј [1]
  5. Пче̏ла ако се ди̏ми гу̀би орјента́цију. Суботица [1]# Не̏што ми се зи̑ми ди̏мило о̀ткад је би́ло о̀но ла́дно, о̀ни сне̏гови. [3] Велики Гај Бегеч Санад [1]


Изведене речи:

  1. ди̏мљен [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 285.

Напомене[уреди]