гре́шити

гре́шити

гре́шити (српски, lat. gréšiti)[уреди]

Глагол[уреди]

гре́шити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. грешити, гре̑шим [1]

Значења:

  1. Чинити грешке, радити погрешно. [1]
  2. Чинити грех, кршити неку од утврђених религиозних норми. [1]
  3. Говорити ружне речи, псовати. [1]

Примери:

  1. Ту̏ мло̏ги гре̑шу. [2] Павлиш Госпођинци [1]# Ле̑по је у̀дешено, ле̑по, нѐ могу гре́шити Бо̏гу. Бачко Петрово Село [1]# Гре̑ше, ху̏лӣду, о̏нда кад га̏дно го̏вору, ди́рају ко̏га. [3] Помаз [1]


Изрази:

  1. ˜ душу ("чинити грех"; "Нѐмо̄ј ду̑шу гре́шити"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 122.
  3. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.

Напомене[уреди]