грана

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

грана

грана (српски, lat. grana)[уреди]

Именица[уреди]

грана, ж

Облици:

  1. гра́на [1]
  2. гра́на Сремска Митровица [1]

Значења:

  1. Тањи део дрвета који расте из стабла. [1]
  2. Грана украшена ситним колачима, јабукама, цвећем. [1]
  3. Грана која се истиче приликом подизања рогова код градње куће. [2][1]
  4. Ма њи део нечега, огранак, изданак. [1]
  5. Шара веза у облику гране. [1]
  6. Биљни орнамент на кожуху. [1]

Примери:

  1. О̀но што поло̀мио ве̏тар, о̀не гра̑не, што поло̀мио ве̏тар, сува́рке — све̏ о̀на ску̏пи па донѐсе. Мартонош [1]
  2. Це̏о ро̑ј [пчела] се у̀ва̄ти на др̏вету, на̏ гра̄ну и пче̏ла̄р га ски̏не и ме̏тне̄ га у спре̏мљену ко̏шницу, пра́зну. [3] [4] [5] [6] Меленци Сремска Митровица Голубинци Госпођинци Ђала Српски Крстур Ново Милошево Башаид Велики Гај Фаркаждин [1]# Цела сватовска грана била је украшена цвећем и тканим пешкиром, а била је забодена у хлеб. [7] [1]# Ложиле су се шапурике […] грање, џомбе и дрва. Кула Стапар Бачки Брестовац [1]# Најчешће су [формети] били украшавани биљним орнаментима, „лозицама” и „гранама”, везеним златном жицом, а техником пуњеног веза по писму. [8] [1]# Момачка и девојачка грана, флорални орнаменат у облику гране, компонован је од разних цветова и рузмарина. Ставља се на пешеве момачких и девојачких кожуха. [9] [1]


Изведене речи:

  1. грање [1]


Изрази:

  1. резати грану на којој се седи ("радити (обично несвесно) против себе самог"). Вршац [1]
  2. Доћи на нечије грање ("заћи у одређене године"; "Ће да дођеш ти на моје грање"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Мирјана Малуцков, Збирка пешкира у Војвођанском музеју. — Рад, 31, 1988—1989, 205—286, стр. 231.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 84, 348.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 152.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 102.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 147, 264.
  7. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 54.
  8. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 63, 71.
  9. Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 106.

Напомене[уреди]

Изведене речи: грана

5
  1. грана
  2. гран рана
  3. гра ран ана
  4. гр ра ан на
  5. г р а н а
1/А Пар 2/Б Пар 3/В Пар 4/Г Пар 5/Д
1 1 2 2 3 3 4 3 5
1 1:2002аб 12 2:3033 23 3:4064 34 4:5095 45
321 123 1:2:300033[[абв]] 234 2:3:400964 234 3:4:501895 345 543
г 1 р 1:2:3:4 (00000964) а 2:3:4:5 (00028895) н 5 а

Фузи ћирилица: грана

+

+

++

++

+++

+++


+++++++++++++++

Проширени садржај


++++++++++++++++++++++++++++


+++++++++++++++++++++++++++++

+++++++++++++++++++++++++++++

циклична група
Paley13.svg🁣🀲🀳🂓
О слици