горети

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

горети

горети (српски, lat. goreti)[уреди]

Глагол[уреди]

горети, {{{вид}}} непрел.

Значења:

  1. Бити у пламену, пламтети; давати светлост, светлети. [1]
  2. Бити изложен великој сунчевој топлоти. [1]
  3. Блистати од задовољства, среће. [1]
  4. Имати високу телесну температуру; бити врео због повишене телесне температуре. [1]
  5. Бити црвен, руменети се. [1]
  6. Чезнути, жудети за неким. [1]
  7. Палити. [1]

Примери:

  1. По̀прави та̑ј сте́њак да ле̑по го̀ре. [2] [3] [4] Ченеј Мартонош Бачко Петрово Село Ченеј Нови Сад Санад Мокрин Итебеј Фаркаждин Деска Сенпетер [1]
  2. Кат чу̏јем да го̀ре ва̏тра, о̏нда ча̏к у̏ атар бѐжӣм. Дероње [1]
  3. У све́ћу, кад го̀ре све́ћа, ме̏те̄мо сла̑мку, ка̑жу да се ви̏ди ко̏ ће, шта̏, у̀мре̄ти. [5] Параге [1]
  4. Канди̏ло ми горе̏ло. [1]
  5. Си̏ров је ту̏луз па сла̏бо го̏ре. Вршац [1]
  6. Сока́ком гори̏ду ва̏тре. Избиште [1]
  7. Го̀рем на̏ њиву. [2] Ченеј [1]
  8. Ако му уши „горе”, онда се у том случају запали нека крпа и ставља се коњу под нос да уђе дим у њега. [6] [1]
  9. Са̏в го̀реш, и̏маш ва̏тру. [2] Ченеј [1]
  10. Пи̑ту за̀ кӣм го̀рем. [7] Српски Крстур [1]
  11. Шта̏ да горе̑м ла̑мпу. Вршац [1]
  12. Гори̏ се ва̏тра на по̏кладе. Јасеново [1]


Изрази:

  1. ˜ некоме ("налазити се у тешкој ситуацији, у опасности"; "Гори му под ноге"). Јасеново Вршац [1]
  2. Горе̏ти између две̑ ва̏тре [1]
  3. бити у великој недоумици’ Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. 2,0 2,1 2,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 132, 293.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 249.
  5. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 580.
  6. Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 94.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 535.

Напомене[уреди]