главан

Извор: Викиречник

главан

главан (српски, lat. glavan)[уреди]

Придев[уреди]

главан -а, -о, прид.

Категорије: одр. вид.риб.неакц.


Облици:

  1. главни, -вна, -вно [1]
  2. гла̀ван [1]
  3. гла́ван Вршац, гла̀ван [1]
  4. гла́ван Вршац [1]

Значења:

  1. Који се истиче по важности; најбитнији, основни. [1]
  2. Део вршке. [1]
  3. Први по рангу, положју. [1]
  4. Највиши, врховни. [2]
  5. Највећи, најјачи. [2]
  6. Главница (новца). [2]
  7. Важно, битно, основно. [1]

Примери:

  1. Ба́но̄вци су у Сре́му, нуз Ду̏нав ва̏ш, и гла̀вно во̏зӣште (пре́воз) би́ло је ту̑ [ ЗбДТ 263 ]. Голубинци [2]
  2. О̀ра̄ч је гла̀ван. [3] [4] Српска Црња Врдник Мартонош Ново Милошево [2]
  3. Ни́је би́ло о̏нда сва̏това са не̏ком ба̑ндом ова̀ко, него га̀јда̄ш је би̏о гла̀вни. Кула [2]# Ово је штап. Сад то по немачки, то се зове флигљштеке, а по нашем би се звало крилин штап, а оно је главни штап [ СхЛР ]. Моровић [2]# Новац је био у главне редуше, она је њиме слободно располагала. Сомбор [2]# Пи́тали о̏тӯд гла̀внӣ кад су до̀лаз [ i ] ли из срѐза на̀ њиве — пригле́дали ко̀пњу [ ЗбДТ 285 ]. Лаћарак [2]
  4. Ку̑м је би̏о гла̀вни. Кула [2]# Нема ни главно да плати а ди камату. Јасеново [2]# О̏нда пра̏им воло̏ве, то̏ је би́ло на̑јглавни̏је да се опра̏ву воло̏ви. Избиште [2]# Гла̀вном да сам би́ла здра̏ва и би́ла за̏дово̄љна на свѐму, на свѐму. Арадац [2]# Главно да смо га ми̏ њѐга о̀да̄тле до̏нели са пу̀старе. Велики Гај [2]# Гла̀вно ја̑ сам нава́лио. [5] Итебеј [2]
  5. Гла̀вно да сам о̀стала жи́ва иза њѐга. Мартонош [2]# На̀ ме стим кре̏ вет и по̀чистим, скло̏ним со̏бу сасви̏м и о̏нда у̀па̄лим ва̏тру, спре̏мим дѐ цама до̀ ручак, д[а] ѝду у̀ школу, то̑ је на̑ј глав ни̑је. [6] Зрењанин [1]

Изведене речи:

  1. главно [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 294.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 151.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 283.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 157.

Напомене[уреди]