ви̏ле

ви̏ле

ви̏ле (српски, lat. vȉle)[уреди]

Именица[уреди]

ви̏ле, ж

Категорије: пл. т.


Облици:

  1. виле, ви̑ла [1]

Значења:

  1. Пољопривредно оруђе за рад око сена, сламе и сл. [1]
  2. Виле са два парошка. Суботица[1]
  3. Виле с густим и  заобљеним зубима којима се купи кромпир и репа. Тараш[1]
  4. Виле са четири парошка. Ново Милошево[1]
  5. Виле са шест парожака, за сакупљање повртарских производа. Суботица[1]
  6. Виле с три парошка. Суботица[1]
  7. Виле за извлачење џибре из казана. Ново Милошево[1]
  8. Исто. Суботица[1]
  9. Виле за бацање снопова жита на кола приликом возидбе. [2][1]
  10. Део дреша у који се пушта неовршено класје. [3] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител[1]

Примери:

  1. Јѐдан чо̀век сто̀ји фу̏рт по[д] тре̏ш па че̏ка сла̏му и ви̏ла̄ма пра̏ви на̀виљак. Меленци [1]
  2. о̏коло тр̀че̄, га̏зе и мла̀цају но̀гама о̀но жѝто, и кад омла̀цају, о̏нда се ви̏лама о̀дба̄ци сла̏ма и онда о̀стане на го̀мили оно зр̏но и пле̏ва. Лаћарак [1]
  3. И̏ма ви̏ле на̀мештене као ре̏па, забо̀де̄ш се у̏ земљу и ста̏неш но̀го̄м, забо̀де̄ш ре̏пу и по̀дигнеш је. [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Томашевац Моровић Бачинци Сусек Свилош Черевић Врдник Инђија Шимановци Голубинци Карловчић Платичево Чалма Батајница Обзир Сомбор Пачир Сивац Равно Село Суботица Мол Жабаљ Каћ Ковиљ Ђала Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Тараш Зрењанин Фаркаждин Помаз Деска Ловра Крашово [1]


Синоними:

  1. вила [1]
  2. сламотрес [1]


Изрази:

  1. Кљуца пиле у гвоздене ˜ ("бити недостојан, недорастао за нешто"). Платичево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Жито. 1988, 208 стр, стр. 112.
  3. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 161, 260, 280, 291.
  5. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 73.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 118, 119.
  7. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
  8. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7.
  9. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
  10. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.

Напомене[уреди]