веџба
веџба
веџба (српски, lat. vedžba)[уреди]
Именица[уреди]
веџба, ж
Примери:
- Ја̑ ви̏дим да о̑н баш ни́је та̀ко зна̏о те ве̏џбе. [1] Бечеј Сомбор Суботица Пачир Госпођинци Вршац Деска [2]# О̑н је ш њи́ме ѝшо на ве̏џбу, на ло̑горовање (та̏мо ни̏кад нѐ переш но̏ге, са̏мо ле̏гнеш у цѝпеле и у оде́ло). Зрењанин [2]
- Тре̏ћу но̑ћ га, е̏то, зове́ду на ве̏џбу, а ди̏ ѝду то̑ нѐ сме ни̏ко да зна̑. Јаша Томић [2]
- По̏зван је на ве̏џбу. [3] [4] [5] Вршац Лединци Врдник Сомбор Ковиљ Итебеј Неузина Бока Шурјан Фаркаждин Сакуле Иланџа [2]# А мо̑ј де̏да, мла̑д чо̀век, до̏бије ви̏шњов шта̑п па у во́јску, на ве̏жбу — егзѐрцӣра се. [6] Мартонош Вршац [2]
Референце[уреди]
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 127.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 162, 353.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 334.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 158.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 214.