везач

везач

везач (српски, lat. vezač)

Именица

везач, м

Облици:

1. -а́ча
2. веза̑ч, вѐза̄ч
3. вѐза̄ч Вајска
4. веза́чи

Значења:

1. Онај који везује снопове покошеног жита и сл.
2. Радни део самовезачице.
3. Део ама који се налази дуж леђа коња.

Примери:

1. За руковедачицама иду „везачи” који везују снопове ужима исплетеним од чупаног жита. Остојићево
2. Добар косач је могао за дан да покоси јутро жита, али је имао и руковедачицу и везача снопова. Мокрин # Та̑ на̀пре̄д, та̑ руковѐда и ме̏ће на у́же, та̑ за̀ њом, дру̏ги ко̀са̄ч, о̑н пу̏ни, та̑ј сно̏п, и вѐза̄ч ѝде и ве̑же та̏мо. Арадац Суботица Ковиљ # На два̑ коса́ча и́ду две̑ купачи̏це и једа̑н веза̑ч. Вршац Избиште Јасеново Црвена Црква # Веза́чове ру̑ке су попу̏цале од ли̏ке. Вршац

Изведене речи:

1. веза́чов

Синоними:

1. везарош, везилац
2. самовезач
3. помоћник
4. штрупандла Ново Милошево