ве̑ран

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ве̑ран

ве̑ран (српски, lat. vȇran)[уреди]

Прилог[уреди]

ве̑ран, прил.

Облици:

  1. веран, ве̑рно, ве̑рна [1]
  2. верни [1]

Значења:

  1. Који потпуно одговара ономе што представља. [1]
  2. Религиозан. Турија Кикинда Иванда[1]

Примери:

  1. Би́ло нас је на̑с чѐтири ве̑рне друга̀рице. Бечеј Сомбор Турија Ново Милошево Вршац [1]# Жућа нас је дуго верно чувао. Сомбор [1]# То̑ је њѐгова ве̑рна сли̏ка. Сомбор [1]# О́ни су ве̑рни, не др́жу све́ца. [2] [3] Вршац Турија Нови Сад Ковиљ Ново Милошево Ченеј [1]
  2. По вери су нам родите љи назарени или верни. Опово [1]
  3. Назарени себе зову, а и околина их назива вернима. Јарковац [1]


Изведене речи:

  1. ве̑рно [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 87.
  3. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]