бѐжати
бѐжати
бѐжати (српски, lat. bèžati)[уреди]
Глагол[уреди]
Облици:
Примери:
- Не̑ће у̀дарити, не̑ће ни да у̀је, али са́мо да се о̏тме, да бѐжи, да се про̀ва̄ља, то̑ му је би̏о са̏в фа̀лер. [2] [3] Кумане Вашица Ердевик Сремски Карловци Бешеново Сремска Митровица Нови Карловци Суботица Пачир Сомбор Мол Србобран Врбас Товаришево Бачка Паланка Футог Госпођинци Каћ Ковиљ Гардиновци Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Падеј Кикинда Бочар Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Башаид Меленци Српска Црња Житиште Елемир Јаша Томић Томашевац Перлез Сефкерин Крашово [1]
- Ако ви̏диш, ка̑же, о̏блак да ѝде бе̏о, онда о̏ма бе̏ште ку̏ћи. Дероње [1]
- И о̏нда га и̏шиба и бе̑ж у̀ помрчину. Мартонош [1]
Изрази:
- Бежати од радње ко ђаво од крста ("упорно избегавати посао, бити лењ"; "Бега од радње ко ђаво од крста"). Јасеново [1]
- ˜ ко луд Ченеј [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).