бе̑дан

бе̑дан

бе̑дан (српски, lat. bȇdan)[уреди]

Прилог[уреди]

бе̑дан, прил.

Облици:

  1. бе̑дна, бе̑дно, бедан [1]

Значења:

  1. Који је мале вредности, недовољан, рђав. [1]
  2. На бедан начин, јадно, сиромашно. [1]

Примери:

  1. А то̏ ста̑ро, бе̏дно. Бешка [1]
  2. Ја̑ко је ве̏лика скупо̀ћа, а пла́те су ми̏зерне, ма̑ле, бе̑дне. Нови Сад Сомбор Футог Госпођинци Ново Милошево Вршац [1]
  3. Жи́вимо бе̑дно. Нови Сад Сомбор Ковиљ Ловра [1]


Изведене речи:

  1. бе̑дно[1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]