а́мин

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

а́мин

а́мин (српски, lat. ámin)[уреди]

Узвик[уреди]

а́мин, узв.

Прилог[уреди]

а́мин, прил.

Категорије: узв.


Примери:

  1. И о̏ндак у̏зме ча̏шу ви́на и о̏ндак ка̑же: „Во и̏ме о̀ца и си̑на и свѐто га ду̀ха, а́мин!". Бешка [1]
  2. У̏зме о́ре, во имја о̏ца, си̑на, ду̏ха — а́мин, у чети̏ри ћо̏шке и̏тне те ора̏се. Избиште Сомбор Ковиљ Ново Милошево Вршац [1]
  3. О̏ндак ба̑ца о́ра је и прѐкр сти о̀ца, си̑на, ду̀ха — а́мин. Товаришево [1]
  4. При пи̑ћу намиња̏у све̑цу — да бу̏де св. Марти̏ну, а̑мен! [2] Крашово [1]
  5. Јѐдном сам ти ре̏ко и а́мин! Ковиљ Ново Милошево Вршац [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 51.

Напомене[уреди]