а́мин
а́мин
а́мин (српски, lat. ámin)[уреди]
Узвик[уреди]
а́мин, узв.
Прилог[уреди]
а́мин, прил.
Категорије: узв.
Примери:
- И о̏ндак у̏зме ча̏шу ви́на и о̏ндак ка̑же: „Во и̏ме о̀ца и си̑на и свѐто га ду̀ха, а́мин!". Бешка [1]
- У̏зме о́ре, во имја о̏ца, си̑на, ду̏ха — а́мин, у чети̏ри ћо̏шке и̏тне те ора̏се. Избиште Сомбор Ковиљ Ново Милошево Вршац [1]
- О̏ндак ба̑ца о́ра је и прѐкр сти о̀ца, си̑на, ду̀ха — а́мин. Товаришево [1]
- При пи̑ћу намиња̏у све̑цу — да бу̏де св. Марти̏ну, а̑мен! [2] Крашово [1]
- Јѐдном сам ти ре̏ко и а́мин! Ковиљ Ново Милошево Вршац [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 51.