ма̏к

ма̏к

ма̏к (српски, lat. [[mȁk {1}]])[уреди]

Именица[уреди]

ма̏к, м

Категорије: бот.


Облици:

  1. мак [1]

Значења:

  1. Papaver somniferum. [1]
  2. Штрудла с маком од теста замешеног са квасцем. [1]
  3. Штрудла с маком од теста без квасца. Суботица[1]

Примери:

  1. Ско̀ро и ме̏сец да́на ме про̀шо док сам о̏копо сала̀ту и ма̏к. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Јаша Томић Бачинци Сремска Каменица Бешка Буђановци Суботица Сомбор Сивац Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Ђурђево Ковиљ Мошорин Тител Ђала Мокрин Ново Милошево Башаид Арадац Деска Ловра Ченеј [1]
  2. Ча̏к нам ни зве̏чку ни́су ку́пили, него од ма̀ка, о̀но зна̏ш кад се о̀сӯши. Кула [1]
  3. Штру́дле — било је с ма̀ко̄м, са о̀расима, са цѝметом. Стари Сланкамен [1]
  4. Штру́дла — то̑ је оно са ма̏ком. Банатска Паланка Павлиш [1]
  5. Би́ло је гура́бе, па о̏нда са ма̏ком, о̀ве ма̑ле, шва̏пска савѝјача, ка̑же то̑ је. Врачев Гај [1]
  6. Би́ло је о̏раја, ма̏ка, би́ло је. Избиште [1]
  7. Нѐдељом, у̏кисело с ма̀ко̄м кад ма̏ма на̀прави, то̑ је би́ло ру́да, ал ма̏ло ве̏ћа, и о̏ндак с рошти́ћима, то̏ је ро̀га̄ч, што ка̑жу, млѐвени. Нови Сад [1]


Изрази:

  1. Колико умаку има зрна, толико у години има светаца Јарковац [1]
  2. терати ˜ на конац [1]
  3. ситничарити’.— Ста̑ри ни́су те̏рали ма̏к на ко̀нац ко са̏д мла́ди што те̏раду ("Ста̑ри ни́су те̏рали ма̏к на ко̀нац ко са̏д мла́ди што те̏раду"). Јасеново Сенпетер Ченеј [1]
  4. ЛЧ [1]
  5. РСБ]. [1]

Значења:

  1. Боја у картама, треф. [1]

Примери:

  1. Моја тромфа је мак. Јасеново [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 319.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 98.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52, 61.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 163.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене[уреди]