žut

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

žut

žut (српски, ћир. жут)[уреди]

Категорије: одр. вид.бот. бот. зоол. бот. зоол. зоол. зоол. зоол.бот. бот. зоол. бот. зоол. зоол. зоол. зоол.бот. бот. зоол. бот. зоол. зоол. зоол. зоол.


Облици:

  1. -o, žúta, žȗti, -a, žúto [1]
  2. žȗta, bànātska, pčȅla [1]

Значења:

  1. Rasa pčela. [2] Јарак Сомбор Бачко Петрово Село Бачко Градиште Кикинда Алибунар Дупљаја[1]
  2. Glina, ilovača. [1]
  3. Vrsta malarije febris flava. Ђурђево[1]
  4. Svečana zaprežna kola na dva točka, čeze. [1]
  5. Isto. Црвена Црква[1]
  6. Rasa pčela. [1]
  7. Hleb, pogača od kukuruznog brašna. [3] Сенпетер[1]
  8. Med žute boje. [1]
  9. Sorta pasulja. [1]
  10. Isto. [1]
  11. Šećer žute boje. [1]
  12. Testo sa medom. [1]
  13. Vrsta vrbe Salix alba. [4] Ердевик[1]
  14. Kao deo botaničkih i zooloških naziva. [1]
  15. Caragana. Бачинци Сусек Свилош Тараш[1]
  16. Vrsta karaša. [1]
  17. Cucurbita melopepo. Суботица Сомбор[1]
  18. Ardeola ralloides. [5] Ковиљ[1]
  19. Vrsta ptice. [1]
  20. Vrsta soma. [1]
  21. Isto. Ловра[1]
  22. Koji je požuteo od bolesti, iscrpljenosti. [1]

Примери:

  1. A nà nama nȍvo odélo i nȍve žȗte čȉzme. Мартонош [1]
  2. Obuko se u žuto ko Vla. [6] Црвена Црква Дероње Ђурђево Итебеј Фаркаждин Сакуле Ловра [1]
  3. Tàkō [j]e bílo nȅšto: ni žúto ni rózlo, a kao po pésku onàko várnica sìjala. Ђала [1]
  4. Drȍplja — kao ćȗrka, vȅlika, dȅvet kȋla, dȅset kȋla (spȍro lètu, téške; vȉše žúte) — jȇ se, kȍljē se. [7] Ново Милошево [1]
  5. Подови су оста ли „земљани” и они су недељно једном под мазивани жутом глином. Сомбор [1]
  6. Жу̑та зѐмља — ту̑ ни̏шта не ро̀ди. [2] [8] [9] Каћ Пећинци Светозар Милетић Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Ковиљ Тител Велико Средиште Вршац Дупљаја [1]# Попут оглоданих црних костура дотрајавали су у њима фијакери и каруце, „жута кола” или чезе. [10] Суботица [1]# Жу̑те сло̀веначке пче̏ле се ма̏ње ро̀је̄. [2] Вашица Гардиновци [1]# Жу̑ти ме̑д бу̏де од су̀нцокре̄та. [2] Банатско Аранђелово Јамена Јарак Нови Карловци Жедник Бачко Градиште Мошорин Гардиновци Кикинда Башаид [1]# Од сво̏г је̏ла ја̑ на̑јво̀лијем жу̑та пасу́ља. [8] [11] Чуруг Надаљ Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител [1]# Би̏о је не̏кад и жу̑ти шѐћер. Буђановци Каћ [1]# Па долази бандар, караш, златни караш, јел имамо жути караш, имамо златни караш. [12] [5] Елемир Ковиљ Футог [1]# О̀во је ко̀ва̄ч смо зва́ли. Жу̑ти ко̑с то̏ је би̏о. Дероње [1]# Ови [сомови] који су жути, бели — ти су мирнији, а црни, тај је некако жући, онако бешњи. [12] Сремска Митровица [1]# Ја̏ са̏в жу̑т, бо̏лестан, бо̑лан, пре̏болан. Војка [1]


Изрази:

  1. ˜ ko dunja Јасеново [1]
  2. ˜ ko limun Кикинда Сакуле Јасеново Црвена Црква [1]
  3. ˜ ko vosak Јасеново Ловра [1]
  4. nagrèbati kožȗti Мокрин [1]
  5. nagrabusiti kožuti mačak Черевић [1]
  6. najèbati kožuti ("Ako je čȕla da sam bȉo u Zrènjanin s Vídom, a òna veštìčara Désa će da tr̀či da joj kȃže, ȍnak sam nȁjebo ko žȗti"). Иланџа Шурјан Бока Неузина [1]
  7. Žuti žutuju, a rumeni putuju ("bolešljivi žive duže nego zdravi"). [1]
  8. ˜ ko dukat. — Ȍn bȕde žȗt ko dùkat ("Ȍn bȕde žȗt ko dùkat"). Бешка Црвена Црква [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  4. Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
  5. 5,0 5,1 Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.
  8. 8,0 8,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  9. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 20.
  10. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 83.
  11. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 55.
  12. 12,0 12,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]