žljébiti

žljébiti

žljébiti (српски, ћир. жље́бити)[уреди]

Глагол[уреди]

žljébiti, {{{вид}}} непрел.

Именица[уреди]

žljébiti, {{{род}}}

Категорије: ков.ков.


Облици:

  1. žljebiti, žljȇbim [1]

Значења:

  1. Praviti žleb, falc na potkovici. [2] Нерадин[1]

Примери:

  1. Kȍd nās kad prȁvīdu tȇ stȕpe, tȏ je ȍ[d] drveta, tȏ je jȅdno tȁko dȑvo, tȁko vȅliko, tȏ ȍstane jȅdno za dnȍ, ȍnda pȍčne da žljȇbi mȃjstor, tolȉko žljȇbi da nȁpravi tȁko jȅdnu rȕpu, da mȍž da se lȗpa. [3] [4] [5] Помаз Госпођинци Бегеч Башаид Фаркаждин Избиште [1]
  2. Ako je krátko, ȍnda ga žljȇbidu ovàko, sàstavljadu sa èkserima. Ђала [1]
  3. Kolari su koristili razne testere, burgije, svrdla [...], firajzle za žljebljenje glavčina. [6] [1]
  4. A tȏ čȅpo vanje znȃči ovà ko: žljébljenje, vȁđenje iz òti grèdi ca jèdan dȅo dȑveta. [2] Ђала Нерадин [1]


Изведене речи:

  1. žljebljenje [1]


Синоними:

  1. dubiti [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  3. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 104, 367.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 47, 48, 122.
  6. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 40.

Напомене[уреди]