šȁntav

šȁntav

šȁntav (српски, ћир. ша̏нтав)[уреди]

Облици:

  1. -a, šantav, -o [1]

Значења:

  1. Koji hramlje, hrom. [1]

Примери:

  1. Šȁntav s òtom nògom. [2] [3] Чента Лаћарак Черевић Војка Суботица Каћ Нови Кнежевац Ново Милошево Башаид Меленци Тараш Деска Ченеј Иванда [1]
  2. Òna bíla šȁntava. Мартонош [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136, 137, 349.
  3. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]