òtvoren

òtvoren

òtvoren (српски, ћир. о̀творен)[уреди]

Категорије: одр. вид.


Облици:

  1. -a, otvoren, -o [1]
  2. ȍtvoren [1]

Значења:

  1. Koji nije ničim ograđen, koji nije zakriljen, natkriven. [1]
  2. Me sto u sta rin skoj ku hi nji gde je og njište ne po sred no po ve za no sa dim nja kom. [1]
  3. Mesto u starinskoj kuhinji gde je ognjište neposredno povezano sa dimnjakom. [1]
  4. Isto. [1]
  5. Prostorija u kojoj se kuva, sa ognjištem i otvorenim dimnjakom. [1]
  6. Konj riđožute dlake. Товаришево[1]
  7. Svetao (o boji). Деска[1]
  8. Kobila riđožute dlake. Товаришево[1]

Примери:

  1. Kȕće s òtvoreni kȍnkovi. [2] [3] Фаркаждин Бачка Паланка [1]
  2. Pristol ne može da se meće u otvorenu reku. On se meće u baru. [3] Елемир [1]
  3. Òtvoren kȍmin i tȗ se sȗši mȇso i gȍre òdžak ȉma. [4] Панчево Итебеј Јаша Томић Конак Добрица [1]
  4. Ù kūjni níje ȍnda bílo zàto što je bȉo òtvoren òdžak. [4] Башаид Јамена Лаћарак Платичево Голубинци Угриновци Стари Бановци Мартонош Сомбор Сивац Бачко Градиште Дероње Бођани Товаришево Руменка Бачка Паланка Бегеч Ђала Санад Мокрин Радојево Српска Црња Јаша Томић Перлез Сакуле [1]
  5. Prȅdnja sȍba je bíla sȍba, a òna dò njē — tȏ se zvála kȗjna. Ȍnda tȗ je bȉo špȍret di se kȕva i tȗ se nùz tō lòži ȕ pēć dok je bíla pȇć òna pȁorska od blȁta i tȗ je bȉo òdžak òtvoren pa se zȋmi mȇso súšilo. [4] Лалић [1]
  6. Mȅtedu ga u sùšilo, u òdžak — ȍnda su bíli ȍtvoreni òdžaci kod nȁši kȗća. Ђала [1]
  7. Tȏ su rànije bíle òtvorene kȗjne. [4] Обреж Вашица Моровић Сремска Рача Сот Нештин Мартинци Свилош Шуљам Вогањ Јарак Хртковци Врдник Платичево Лединци Буковац Шатринци Прхово Чортановци Голубинци Стари Сланкамен Сурдук Сента Пачир Сомбор Бајша Мол Стапар Кула Србобран Бачко Градиште Лалић Госпођинци Бођани Ченеј Товаришево Ђурђево Каћ Руменка Бегеч Ковиљ Гардиновци Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Меленци Арадац Ботош [1]
  8. Na pȗmpu sad ȉma, a prȇ je bȉo òtvoreni bùnār. Бачка Паланка [1]


Изрази:

  1. Otvȍren ko šȕpa ("veoma glup"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 26.
  3. 3,0 3,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене[уреди]