rešeto

rešeto

rešeto (српски, ћир. решето)[уреди]

Именица[уреди]

rešeto, с

Категорије: риб.


Облици:

  1. mi, pasulj EGJ, sam, koje, novo, čistim, da, je, potrebno [1]
  2. rešèto [1]
  3. rešèto [1]
  4. rešèto Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител [2] [1]
  5. rešèto Иванда [1]

Значења:

  1. Mrežasta ili rupičasta naprava za prečišćavanje, prosejavanje žita i drugog zrnastog materijala. [1]
  2. Sito kojim se lovi sitna riba. [1]
  3. Sastavni deo dreša. [1]
  4. Veće sito sa limenim izbušenim dnom za kokanje kokica. [1]

Примери:

  1. Seljáci ga [grožđe] bèrū u burádi, ìmaju rešèta za odbacívanje šȅpura. Бачинци [1]
  2. Mȏraš tȃj pàsūlj još propùstiti na rešèto, vȉš da je pȕn trȗnja. Лаћарак [1]
  3. Glȅ kòlko žȉto se skȕpilo, a jȃ nȇmam mòje rešèto, neg mȏra da čȅkam Bránino dok ȏn prȍseje. [3] [4] [5] [2] [6] Јаша Томић Сусек Свилош Шатринци Суботица Бачко Петрово Село Надаљ Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ченеј Мошорин Каћ Руменка Бачка Паланка Ковиљ Тител Нови Кнежевац Санад Мокрин Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Тараш Шурјан Бока Неузина Ботош Чента Баранда Сефкерин Ковин Иванда [1]
  4. Postoje male sačmice za mamke na reki, a za kanale na primer, kada vatamo čikova, štampajzera... onda se vata sa rešetom. [7] Стари Сланкамен [1]
  5. Kòd nās se kȃže — nȅki rešèto kȃže, a nȅki kȁže trȉjer — da trijèrišedu žȉto. Ђала [1]
  6. Ȍndak se tȍ vȅjalo, bìla rešèta, pa ȍndak jèdni sȉpadu, jèdni okrȇćedu. [1]
  7. Vȅjalo se na rešèto. [8] Томашевац Бачинци Сусек Свилош Тараш Иванда [1]
  8. Pšenica se redila na veliko pa zatim na malo rešeto. [9] Кикинда [1]
  9. Pa posle celu noć klepeće veliko rešeto, vejemo žito. [10] Мокрин [1]
  10. Na vèliko rešèto vȉjemo. [8] Меленци [1]
  11. Pa znȃm na dvȍrištu vèliko rešèto, nàložite mȁlo vȁtre. Кула [1]
  12. Pa rešèto vȅliko òkrēćemo pa vȅjemo i žȉto óde ìspadne čȉsto. [11] Бока Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево [1]


Синоними:

  1. vetrenjača [1]


Изрази:

  1. plašiti mečkurešetom ("uzaludno se suprotstavljati jačem"). [1]
  2. Držati ko ˜ vodu [1]
  3. proći sito i ˜ ("steći velika iskustva, probiti se kroz mnogo teškoća"; "Jȃ sam pròšo sȉto i rešèto"). Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  4. Bȍlje je sačúvatirešèto búva neg dèvōjku kòja ȍće da òdbegne ("uzaludno je odgovarati devojku od namere da se uda"). Нови Сад [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 165, 308.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141.
  5. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  6. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  7. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  8. 8,0 8,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 339.
  9. Жито. 1988, 208 стр, стр. 60.
  10. Жито. 1988, 208 стр, стр. 140.
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 349, 489.

Напомене[уреди]