oracija

oracija

oracija (српски, ћир. орација)[уреди]

Именица[уреди]

oracija, ж

Категорије: прен.


Облици:

  1. oràcija [1]
  2. òrācija [1]
  3. oràcija [1]

Значења:

  1. Govor, beseda o pokojniku za vreme sahrane (u kući i na groblju). [2] Мокрин[1]
  2. Grdnja, prekor. [1]
  3. Dosadno izlaganje, priča, govor. [1]

Примери:

  1. Oràciju kod nȃs skorom ȕvek dr̀ži pópa, s tȋm se òprāšća od pòkōjnika i tȁko gòvori štȁ je bȉo, kàkī je bȉo čòvek. Јаша Томић Бока [1]
  2. Očitaće ti otac oraciju. Ново Милошево [1]
  3. Ta slȕšam jȃ tȇ njègove oràcije vala već dȅset gȍdina, a štȁ ću kad nȉko drȕgi nȇ š njȋm tȁko da dìvāni, svȉ već znádu nȁizust. Јаша Томић Бока [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. II Радован Вртипрашки, Некад било сад се приповеда. Нови Сад, 1989, 98 стр.

Напомене[уреди]