manda

manda

manda (српски, ћир. манда)[уреди]

Везник[уреди]

manda, взн.

Облици:

  1. mȁnda [1]

Значења:

  1. Bez obzira (na to što). [1]

Примери:

  1. Sàmo òni tȏ nísu znȁli koi ìdu pȓvi pȗt, manda ȉma sȃt. [2] Итебеј Меленци [1]
  2. Manda nísam kríva bíla, a tȋ si me tȗko. Српски Крстур [1]
  3. Manda je pȃnj tàki, jȃ ga ùdarim. Кикинда [1]
  4. I ȉdi ùbi [lovi] — manda se rȃdi žȉto — níje bílo zȃbrane. [3] Ново Милошево [1]
  5. Čòvek je, mȁnda je kȏ. Итебеј [1]
  6. Mȏram da nòćim s vòlovi, mȁnda je kȉša, mȁnda je štȃ. Кикинда [1]
  7. Mȁnda ga je kòi dȍbio, nȅ bi ùmo da òbrādi. [4] Житиште [1]
  8. Ne idem pa manda došo tamo moj pramdeda iz groba. Јасеново [1]


Синоними:

  1. makar [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 433, 508.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 433.

Напомене[уреди]