صَرَخَ

Човек који вришти.

Корен: ص ر خ*

Изговор:

DIN: ṣaraẖa  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. вриштати
2. крештати
3. запомагати
4. плакати
5. звати у помоћ

Примери:

.خافَ فَصَرَخَ عِنْدَما دَخَلَ الغرْفَةَ وَ رَأَى اللِّصَّ

Уплашио се и вриснуо када је ушао у собу и видео лопова.

Синоними:

• صاحَ - викати
• زَعَقَ - викати, вриштати
• إِنْتَحَبَ - јецати

Супротне речи:

• صَمَتَ - ћутати, не моћи говорити
• سَكَتَ - ћутати, бити тих

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
вриштати	يَصْرُخُ	صَرَخَ	1.
/	/	/	2.
/	/	/	3.
прискочити у помоћ	يُصْرِخُ	أَصْرَخَ	4.
узвикивати	يَتَصَرَّخُ	تَصَرَّخَ	5.
викати један на другог	يَتَصَارَخُ	تَصَارَخَ	6.
/	/	/	7.
довикивати се	يَصْطَرِخُ	إِصْطَرَخَ	8.
/	/	/	9.
дозивати у помоћ	يَسْتَصْرِخُ	إِسْتَصْرَخَ	10.

Изреке и пословице:

. تَضْحَكُ المَرْأَةُ غالِبًا عِنْدَما تَحِسُّ أَنَّها سَتَصْرُخُ

Жена се смеје кад осећа да би најрадије вриштала.

Асоцијације:

• خَوْفٌ - страх
• يَأْسٌ - oчај
• خَيْبَتُ الأَمَلِ - безнађе
• حُزْنٌ - туга

Изведене речи:

• صارِخٌ - онај који виче
• صارِخَةٌ - запомагање, дозивање у помоћ
• صُرّاخٌ - вика, вриска, вапаји, плач
• صَرْخَةٌ - узвик, крик, врисак, вапај, зов
• صَريخٌ - викање, вриштање, запомагање
• مُسْتَصْرِخٌ - који дозива у помоћ

Сродни чланци са Википедије:

صَرَخَ

Преводи

Енглески: [1] scream ☞en Италијански: [1] gridare ☞it Немачки: [1] schreien ☞de Шпански: [1] gritar ☞es Француски: [1] crier ☞fr Фински: [1] huutaa ☞fi Грчки: [1] φωνάζω ☞el

Руски: [1] кричать ☞ru Португалски: [1] gritar ☞pt Македонски: [1] вика ☞mk Српски: [1] вриштати ☞sr Мађарски: [1] visít ☞hu Бугарски: [1] крещя ☞bg Кинески: [1] 叫喊 ☞zh

Конјугација глагола صَرخَ (ṣarаẖa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						صَارِخٌ‎ (ṣāriḵun) (ṣāriẖun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَصْرُوخٌ‎ (maṣrūḵun) (maṣrūẖun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	صَرخْتُ‎ (ṣarаẖtu)	صَرخْتَ‎ (ṣarаẖta)	صَرخَ (ṣarаẖa)		صَرخْتُمَا‎ (ṣarаẖtumā)	صَرخَا‎ (ṣarаẖā)		صَرخْنَا‎ (ṣarаẖnā)	صَرخْتُمْ‎ (ṣarаẖtum)	صَرخُوا‎ (ṣarаẖū)
	f		صَرخْتِ‎ (ṣarаẖti)	صَرخَتْ‎ (ṣarаẖat)			صَرخَتَا‎ (ṣarаẖatā)			صَرخْتُنَّ‎ (ṣarаẖtunna)	صَرخْنَ‎ (ṣarаẖna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَصْرُخُ‎ (ʾaṣruḵu) (ʾaṣruẖu)	تَصْرُخُ‎ (taṣruḵu) (taṣruẖu)	يَصْرُخُ‎ (yaṣruḵu) (yaṣruẖu)		تَصْرُخَانِ‎ (taṣruḵāni) (taṣruẖāni)	يَصْرُخَانِ‎ (yaṣruḵāni) (yaṣruẖāni)		نَصْرُخُ‎ (naṣruḵu) (naṣruẖu)	تَصْرُخُونَ‎ (taṣruḵūna) (taṣruẖūna)	يَصْرُخُونَ‎ (yaṣruḵūna) (yaṣruẖūna)
	f		تَصْرُخِينَ‎ (taṣruḵīna) (taṣruẖīna)	تَصْرُخُ‎ (taṣruḵu) (taṣruẖu)			تَصْرُخَانِ‎ (taṣruḵāni) (taṣruẖāni)			تَصْرُخْنَ‎ (taṣruḵna) (taṣruẖna)	يَصْرُخْنَ‎ (yaṣruḵna) (yaṣruẖna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَصْرُخَ‎ (ʾaṣruḵa) (ʾaṣruẖa)	تَصْرُخَ‎ (taṣruḵa) (taṣruẖa)	يَصْرُخَ‎ (yaṣruḵa) (yaṣruẖa)		تَصْرُخَا‎ (taṣruḵā) (taṣruẖā)	يَصْرُخَا‎ (yaṣruḵā) (yaṣruẖā)		نَصْرُخَ‎ (naṣruḵa) (naṣruẖa)	تَصْرُخُوا‎ (taṣruḵū) (taṣruẖū)	يَصْرُخُوا‎ (yaṣruḵū) (yaṣruẖū)
	f		تَصْرُخِي‎ (taṣruḵī) (taṣruẖī)	تَصْرُخَ‎ (taṣruḵa) (taṣruẖa)			تَصْرُخَا‎ (taṣruḵā) (taṣruẖā)			تَصْرُخْنَ‎ (taṣruḵna) (taṣruẖna)	يَصْرُخْنَ‎ (yaṣruḵna) (yaṣruẖna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَصْرُخْ‎ (ʾaṣruḵ) (ʾaṣruẖ)	تَصْرُخْ‎ (taṣruḵ) (taṣruẖ)	يَصْرُخْ‎ (yaṣruḵ) (yaṣruẖ)		تَصْرُخَا‎ (taṣruḵā) (taṣruẖā)	يَصْرُخَا‎ (yaṣruḵā) (yaṣruẖā)		نَصْرُخْ‎ (naṣruḵ) (naṣruẖ)	تَصْرُخُوا‎ (taṣruḵū) (taṣruẖū)	يَصْرُخُوا‎ (yaṣruḵū) (yaṣruẖū)
	f		تَصْرُخِي‎ (taṣruḵī) (taṣruẖī)	تَصْرُخْ‎ (taṣruḵ) (taṣruẖ)			تَصْرُخَا‎ (taṣruḵā) (taṣruẖā)			تَصْرُخْنَ‎ (taṣruḵna) (taṣruẖna)	يَصْرُخْنَ‎ (yaṣruḵna) (yaṣruẖna)
императив الأمر	m		اُصْرُخْ‎ (uṣruḵ) (uṣruẖ)			اُصْرُخَا‎ (uṣruḵā) (uṣruẖā)				اُصْرُخُوا‎ (uṣruḵū) (uṣruẖū)
	f		اُصْرُخِي‎ (uṣruḵī) (uṣruẖī)							اُصْرُخْنَ‎ (uṣruḵna) (uṣruẖna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	صُرِخْتُ‎ (ṣuriḵtu) (ṣuriẖtu)	صُرِخْتَ‎ (ṣuriḵta) (ṣuriẖta)	صُرِخَ (ṣuriẖa)		صُرِخْتُمَا‎ (ṣuriḵtumā) (ṣuriẖtumā)	صُرِخَا‎ (ṣuriḵā) (ṣuriẖā)		صُرِخْنَا‎ (ṣuriḵnā) (ṣuriẖnā)	صُرِخْتُمْ‎ (ṣuriḵtum) (ṣuriẖtum)	صُرِخُوا‎ (ṣuriḵū) (ṣuriẖū)
	f		صُرِخْتِ‎ (ṣuriḵti) (ṣuriẖti)	صُرِخَتْ‎ (ṣuriḵat) (ṣuriẖat)			صُرِخَتَا‎ (ṣuriḵatā) (ṣuriẖatā)			صُرِخْتُنَّ‎ (ṣuriḵtunna) (ṣuriẖtunna)	صُرِخْنَ‎ (ṣuriḵna) (ṣuriẖna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُصْرَخُ‎ (ʾuṣraḵu) (ʾuṣraẖu)	تُصْرَخُ‎ (tuṣraḵu) (tuṣraẖu)	يُصْرَخُ‎ (yuṣraḵu) (yuṣraẖu)		تُصْرَخَانِ‎ (tuṣraḵāni) (tuṣraẖāni)	يُصْرَخَانِ‎ (yuṣraḵāni) (yuṣraẖāni)		نُصْرَخُ‎ (nuṣraḵu) (nuṣraẖu)	تُصْرَخُونَ‎ (tuṣraḵūna) (tuṣraẖūna)	يُصْرَخُونَ‎ (yuṣraḵūna) (yuṣraẖūna)
	f		تُصْرَخِينَ‎ (tuṣraḵīna) (tuṣraẖīna)	تُصْرَخُ‎ (tuṣraḵu) (tuṣraẖu)			تُصْرَخَانِ‎ (tuṣraḵāni) (tuṣraẖāni)			تُصْرَخْنَ‎ (tuṣraḵna) (tuṣraẖna)	يُصْرَخْنَ‎ (yuṣraḵna) (yuṣraẖna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُصْرَخَ‎ (ʾuṣraḵa) (ʾuṣraẖa)	تُصْرَخَ‎ (tuṣraḵa) (tuṣraẖa)	يُصْرَخَ‎ (yuṣraḵa) (yuṣraẖa)		تُصْرَخَا‎ (tuṣraḵā) (tuṣraẖā)	يُصْرَخَا‎ (yuṣraḵā) (yuṣraẖā)		نُصْرَخَ‎ (nuṣraḵa) (nuṣraẖa)	تُصْرَخُوا‎ (tuṣraḵū) (tuṣraẖū)	يُصْرَخُوا‎ (yuṣraḵū) (yuṣraẖū)
	f		تُصْرَخِي‎ (tuṣraḵī) (tuṣraẖī)	تُصْرَخَ‎ (tuṣraḵa) (tuṣraẖa)			تُصْرَخَا‎ (tuṣraḵā) (tuṣraẖā)			تُصْرَخْنَ‎ (tuṣraḵna) (tuṣraẖna)	يُصْرَخْنَ‎ (yuṣraḵna) (yuṣraẖna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُصْرَخْ‎ (ʾuṣraḵ) (ʾuṣraẖ)	تُصْرَخْ‎ (tuṣraḵ) (tuṣraẖ)	يُصْرَخْ‎ (yuṣraḵ) (yuṣraẖ)		تُصْرَخَا‎ (tuṣraḵā) (tuṣraẖā)	يُصْرَخَا‎ (yuṣraḵā) (yuṣraẖā)		نُصْرَخْ‎ (nuṣraḵ) (nuṣraẖ)	تُصْرَخُوا‎ (tuṣraḵū) (tuṣraẖū)	يُصْرَخُوا‎ (yuṣraḵū) (yuṣraẖū)
	f		تُصْرَخِي‎ (tuṣraḵī) (tuṣraẖī)	تُصْرَخْ‎ (tuṣraḵ) (tuṣraẖ)			تُصْرَخَا‎ (tuṣraḵā) (tuṣraẖā)			تُصْرَخْنَ‎ (tuṣraḵna) (tuṣraẖna)	يُصْرَخْنَ‎ (yuṣraḵna) (yuṣraẖna)