خَفَتَ

Када утихне глас слободе, повећа се самовоља појединца.

Корен: خ ف ت

Изговор:

DIN: ẖafata  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. утихнути
2. стишати се
3. престати говорити
4. умукнути
5. ућутати

Примери:

.عِنْدَما خَفَتْ الإِضْطِراباتُ خَرَجَ أَحْمَدٌ مِنْ بَيْتِهِ وَ رَأَى عَواقِبَ الحَرْبِ

Када су се стишали немири, Ахмед је изашао из куће и видео последице рата.

Синоними:

• هَدَأَ - утишати се
• سَكَتَ - ћутати
• صَمَتَ - умукнути

Изреке и пословице:

.عِنْدَما أَخْفُتُ أَتَوَجَّحُ إِلَى الجانِبِ المُضادِّ وَ أَذْهَبُ وَ لَكِنْ هَذا لا يَعْنِي أَنْتَ إِنْتَصَرْتَ

Када заћутим окренем се и одем, али то не значи да си победио.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
изненада умрети, тихо говорити	يَخْفُتُ	خَفَتَ	1.
тихо разговарати	يُخَفِّتُ	خَفَّتَ	2.
спустити глас	يُخَافِتُ	خَافَتَ	3.
ушушкати, надвисити	يُخْفِتُ	أَخْفَتَ	4.
/	/	/	5.
тихо се међусобно разговарати	يَتَخَافَتُ	تَخَافَتَ	6.
замукнути, стишати се	يَنْخَفِتُ	إِنْخَفَتَ	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Асоцијације:

• سُكُوتٌ - тишина
• ضَجِيجٌ - бука
• مَنْعٌ - забрана
• كَلامٌ - говор
• حُرِّيَّةٌ - слобода
• مُراقَبَةٌ - цензура

Изведене речи:

• خَفَّتَ - тихо разговарати,пригушити глас
• خافَتَ - стишати глас
• أَخْفَتَ - ућуткати, заглушити
• إِخْتَفَتَ - стишати се
• خافِتٌ - тих, слаб, нечујан
• خُفُوتٌ - слабост, пригушеност, нечујност
• خَفِيتٌ - тих, слаб, нечујан
• مُخْتَفِتٌ - тих, полугласан
• مُخَفِّتٌ - пригушивач

Сродни чланци са Википедије:

خَفَتَ

Преводи

Енглески: [1] shut up ☞en Италијански: [1] tacere ☞it Немачки: [1] den Mund halten ☞de Шпански: [1] callarse ☞es Француски: [1] se taire ☞fr Фински: [1] hiljetä ☞fi Грчки: [1] σκασμός ☞el

Руски: [1] заткнуться ☞ru Португалски: [1] calar-se ☞pt Македонски: [1] замолчи ☞mk Српски: [1] ућутати ☞sr Мађарски: [1] kussol ☞hu Бугарски: [1] накарвам да млъкне ☞bg Кинески: [1] 住口 ☞zh

Конјугација глагола خَفَتَ (ẖafata) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						خَافِتٌ‎ (ḵāfitun) (ẖāfitun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَخْفُوتٌ‎ (maḵfūtun) (maẖfūtun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	خَفَتْتُ‎ (ḵafattu) (ẖafattu)	خَفَتْتَ‎ (ḵafatta) (ẖafatta)	خَفَتَ (ẖafata)		خَفَتْتُمَا‎ (ḵafattumā) (ẖafattumā)	خَفَتَا‎ (ḵafatā) (ẖafatā)		خَفَتْنَا‎ (ḵafatnā) (ẖafatnā)	خَفَتْتُمْ‎ (ḵafattum) (ẖafattum)	خَفَتُوا‎ (ḵafatū) (ẖafatū)
	f		خَفَتْتِ‎ (ḵafatti) (ẖafatti)	خَفَتَتْ‎ (ḵafatat) (ẖafatat)			خَفَتَتَا‎ (ḵafatatā) (ẖafatatā)			خَفَتْتُنَّ‎ (ḵafattunna) (ẖafattunna)	خَفَتْنَ‎ (ḵafatna) (ẖafatna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَخْفُتُ‎ (ʾaḵfutu) (ʾaẖfutu)	تَخْفُتُ‎ (taḵfutu) (taẖfutu)	يَخْفُتُ‎ (yaḵfutu) (yaẖfutu)		تَخْفُتَانِ‎ (taḵfutāni) (taẖfutāni)	يَخْفُتَانِ‎ (yaḵfutāni) (yaẖfutāni)		نَخْفُتُ‎ (naḵfutu) (naẖfutu)	تَخْفُتُونَ‎ (taḵfutūna) (taẖfutūna)	يَخْفُتُونَ‎ (yaḵfutūna) (yaẖfutūna)
	f		تَخْفُتِينَ‎ (taḵfutīna) (taẖfutīna)	تَخْفُتُ‎ (taḵfutu) (taẖfutu)			تَخْفُتَانِ‎ (taḵfutāni) (taẖfutāni)			تَخْفُتْنَ‎ (taḵfutna) (taẖfutna)	يَخْفُتْنَ‎ (yaḵfutna) (yaẖfutna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَخْفُتَ‎ (ʾaḵfuta) (ʾaẖfuta)	تَخْفُتَ‎ (taḵfuta) (taẖfuta)	يَخْفُتَ‎ (yaḵfuta) (yaẖfuta)		تَخْفُتَا‎ (taḵfutā) (taẖfutā)	يَخْفُتَا‎ (yaḵfutā) (yaẖfutā)		نَخْفُتَ‎ (naḵfuta) (naẖfuta)	تَخْفُتُوا‎ (taḵfutū) (taẖfutū)	يَخْفُتُوا‎ (yaḵfutū) (yaẖfutū)
	f		تَخْفُتِي‎ (taḵfutī) (taẖfutī)	تَخْفُتَ‎ (taḵfuta) (taẖfuta)			تَخْفُتَا‎ (taḵfutā) (taẖfutā)			تَخْفُتْنَ‎ (taḵfutna) (taẖfutna)	يَخْفُتْنَ‎ (yaḵfutna) (yaẖfutna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَخْفُتْ‎ (ʾaḵfut) (ʾaẖfut)	تَخْفُتْ‎ (taḵfut) (taẖfut)	يَخْفُتْ‎ (yaḵfut) (yaẖfut)		تَخْفُتَا‎ (taḵfutā) (taẖfutā)	يَخْفُتَا‎ (yaḵfutā) (yaẖfutā)		نَخْفُتْ‎ (naḵfut) (naẖfut)	تَخْفُتُوا‎ (taḵfutū) (taẖfutū)	يَخْفُتُوا‎ (yaḵfutū) (yaẖfutū)
	f		تَخْفُتِي‎ (taḵfutī) (taẖfutī)	تَخْفُتْ‎ (taḵfut) (taẖfut)			تَخْفُتَا‎ (taḵfutā) (taẖfutā)			تَخْفُتْنَ‎ (taḵfutna) (taẖfutna)	يَخْفُتْنَ‎ (yaḵfutna) (yaẖfutna)
императив الأمر	m		اُخْفُتْ‎ (uḵfut) (uẖfut)			اُخْفُتَا‎ (uḵfutā) (uẖfutā)				اُخْفُتُوا‎ (uḵfutū) (uẖfutū)
	f		اُخْفُتِي‎ (uḵfutī) (uẖfutī)							اُخْفُتْنَ‎ (uḵfutna) (uẖfutna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	خُفِتْتُ‎ (ḵufittu) (ẖufittu)	خُفِتْتَ‎ (ḵufitta) (ẖufitta)	خُفِتَ (ẖufita)		خُفِتْتُمَا‎ (ḵufittumā) (ẖufittumā)	خُفِتَا‎ (ḵufitā) (ẖufitā)		خُفِتْنَا‎ (ḵufitnā) (ẖufitnā)	خُفِتْتُمْ‎ (ḵufittum) (ẖufittum)	خُفِتُوا‎ (ḵufitū) (ẖufitū)
	f		خُفِتْتِ‎ (ḵufitti) (ẖufitti)	خُفِتَتْ‎ (ḵufitat) (ẖufitat)			خُفِتَتَا‎ (ḵufitatā) (ẖufitatā)			خُفِتْتُنَّ‎ (ḵufittunna) (ẖufittunna)	خُفِتْنَ‎ (ḵufitna) (ẖufitna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُخْفَتُ‎ (ʾuḵfatu) (ʾuẖfatu)	تُخْفَتُ‎ (tuḵfatu) (tuẖfatu)	يُخْفَتُ‎ (yuḵfatu) (yuẖfatu)		تُخْفَتَانِ‎ (tuḵfatāni) (tuẖfatāni)	يُخْفَتَانِ‎ (yuḵfatāni) (yuẖfatāni)		نُخْفَتُ‎ (nuḵfatu) (nuẖfatu)	تُخْفَتُونَ‎ (tuḵfatūna) (tuẖfatūna)	يُخْفَتُونَ‎ (yuḵfatūna) (yuẖfatūna)
	f		تُخْفَتِينَ‎ (tuḵfatīna) (tuẖfatīna)	تُخْفَتُ‎ (tuḵfatu) (tuẖfatu)			تُخْفَتَانِ‎ (tuḵfatāni) (tuẖfatāni)			تُخْفَتْنَ‎ (tuḵfatna) (tuẖfatna)	يُخْفَتْنَ‎ (yuḵfatna) (yuẖfatna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُخْفَتَ‎ (ʾuḵfata) (ʾuẖfata)	تُخْفَتَ‎ (tuḵfata) (tuẖfata)	يُخْفَتَ‎ (yuḵfata) (yuẖfata)		تُخْفَتَا‎ (tuḵfatā) (tuẖfatā)	يُخْفَتَا‎ (yuḵfatā) (yuẖfatā)		نُخْفَتَ‎ (nuḵfata) (nuẖfata)	تُخْفَتُوا‎ (tuḵfatū) (tuẖfatū)	يُخْفَتُوا‎ (yuḵfatū) (yuẖfatū)
	f		تُخْفَتِي‎ (tuḵfatī) (tuẖfatī)	تُخْفَتَ‎ (tuḵfata) (tuẖfata)			تُخْفَتَا‎ (tuḵfatā) (tuẖfatā)			تُخْفَتْنَ‎ (tuḵfatna) (tuẖfatna)	يُخْفَتْنَ‎ (yuḵfatna) (yuẖfatna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُخْفَتْ‎ (ʾuḵfat) (ʾuẖfat)	تُخْفَتْ‎ (tuḵfat) (tuẖfat)	يُخْفَتْ‎ (yuḵfat) (yuẖfat)		تُخْفَتَا‎ (tuḵfatā) (tuẖfatā)	يُخْفَتَا‎ (yuḵfatā) (yuẖfatā)		نُخْفَتْ‎ (nuḵfat) (nuẖfat)	تُخْفَتُوا‎ (tuḵfatū) (tuẖfatū)	يُخْفَتُوا‎ (yuḵfatū) (yuẖfatū)
	f		تُخْفَتِي‎ (tuḵfatī) (tuẖfatī)	تُخْفَتْ‎ (tuḵfat) (tuẖfat)			تُخْفَتَا‎ (tuḵfatā) (tuẖfatā)			تُخْفَتْنَ‎ (tuḵfatna) (tuẖfatna)	يُخْفَتْنَ‎ (yuḵfatna) (yuẖfatna)