بَحَثَ

Ронилац истражује морско дно.

Корен: ب ح ث*

Изговор:

DIN: baḥaṯa  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. (по)тражити
2. истраживати
3. испитивати
4. проучавати
5. откривати

Примери:

.بَحَثَ الطَّبيبُ البَيْطَرِيُّ الأَمْراضَ الحَيَوانِيَّةَ

Ветеринар је проучавао животињске болести.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
тражити	يَبْحَثُ	بَحَثَ	1.
/	/	/	2.
разговарати	يَبَاحِثُ	بَاحَثَ	3.
/	/	/	4.
истраживати	يَتَبَحَّثُ	تَبَحَّثَ	5.
истраживати, испитивати, разговарати о	يَتَبَاحَثُ	تَبَاحَثَ	6.
изучавати	يَنْبَحِثُ	إِنْبَحَثَ	7.
истраживати, испитивати	يَبْتَحِثُ	إِبْتَحَثَ	8.
/	/	/	9.
истраживати, испитивати	يَسْتَبْحِثُ	إِسْتَبْحَثَ	10.

Синоними:

• فَتَشَ - истражити, испитати
• فَحَصَ - истраживати
• سَبَرَ - испитати, истражити
• إِكْتَشَفَ - открити, истражити, испитати
• طَلَبَ - (по)тражити, истражити
• دارَسَ - проучавати

Супротне речи:

• خَبَّأَ - сакривати
• تَجاهَلَ - игнорисати
• أَهْمَلَ - ѕанемарити, превидети, запустити
• نَسِيَ - заборавити
• ذَهَلَ - превидети, занемарити, заборавити
• أَغْفَلَ - занемарити

Изреке и пословице:

.عِنْدَما تَبْحَثُ، تُبْدِعُ مَعْرِفَةً جَديدَةً

Када истражујеш, креираш ново знање.

Асоцијације:

• حالَةٌ - случај
• أَثَرٌ - траг
• جَريمَةٌ - злочин

Изведене речи:

• باحِثٌ - истраживач, испитивач
• بَحْثٌ - тражење, истраживање, проучавање
• مَبْحَثٌ - изучавање, предмет
• بَحَّاثٌ - истраживач, учењак
• بِحاثٌ - истраживање, расправљање
• مَبْحَثَةٌ - истраживање, испитивање, изучавање

Сродни чланци са Википедије:

بَحَثَ

Преводи

Енглески: [1] research ☞en Италијански: [1] fare ricerche ☞it Немачки: [1] erforschen ☞de Шпански: [1] investigar ☞es Француски: [1] rechercher ☞fr Фински: [1] tutkia ☞fi Грчки: [1] ερευνώ ☞el

Руски: [1] исследовать ☞ru Португалски: [1] pesquisar ☞pt Македонски: [1] истражува ☞mk Српски: [1] истраживати ☞sr Мађарски: [1] kutat ☞hu Бугарски: [1] проучвам ☞bg Кинески: [1] 查 ☞zh

Конјугација глагола بَحَثَ (baḥaṯa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						بَاحِثٌ‎ (bāḥiṯun) (bāḥiṯun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَبْحُوثٌ‎ (mabḥūṯun) (mabḥūṯun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بَحَثْتُ‎ (baḥaṯtu) (baḥaṯtu)	بَحَثْتَ‎ (baḥaṯta) (baḥaṯta)	بَحَثَ (baḥaṯa)		بَحَثْتُمَا‎ (baḥaṯtumā) (baḥaṯtumā)	بَحَثَا‎ (baḥaṯā) (baḥaṯā)		بَحَثْنَا‎ (baḥaṯnā) (baḥaṯnā)	بَحَثْتُمْ‎ (baḥaṯtum) (baḥaṯtum)	بَحَثُوا‎ (baḥaṯū) (baḥaṯū)
	f		بَحَثْتِ‎ (baḥaṯti) (baḥaṯti)	بَحَثَتْ‎ (baḥaṯat) (baḥaṯat)			بَحَثَتَا‎ (baḥaṯatā) (baḥaṯatā)			بَحَثْتُنَّ‎ (baḥaṯtunna) (baḥaṯtunna)	بَحَثْنَ‎ (baḥaṯna) (baḥaṯna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَبْحَثُ‎ (ʾabḥaṯu) (ʾabḥaṯu)	تَبْحَثُ‎ (tabḥaṯu) (tabḥaṯu)	يَبْحَثُ‎ (yabḥaṯu) (yabḥaṯu)		تَبْحَثَانِ‎ (tabḥaṯāni) (tabḥaṯāni)	يَبْحَثَانِ‎ (yabḥaṯāni) (yabḥaṯāni)		نَبْحَثُ‎ (nabḥaṯu) (nabḥaṯu)	تَبْحَثُونَ‎ (tabḥaṯūna) (tabḥaṯūna)	يَبْحَثُونَ‎ (yabḥaṯūna) (yabḥaṯūna)
	f		تَبْحَثِينَ‎ (tabḥaṯīna) (tabḥaṯīna)	تَبْحَثُ‎ (tabḥaṯu) (tabḥaṯu)			تَبْحَثَانِ‎ (tabḥaṯāni) (tabḥaṯāni)			تَبْحَثْنَ‎ (tabḥaṯna) (tabḥaṯna)	يَبْحَثْنَ‎ (yabḥaṯna) (yabḥaṯna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَبْحَثَ‎ (ʾabḥaṯa) (ʾabḥaṯa)	تَبْحَثَ‎ (tabḥaṯa) (tabḥaṯa)	يَبْحَثَ‎ (yabḥaṯa) (yabḥaṯa)		تَبْحَثَا‎ (tabḥaṯā) (tabḥaṯā)	يَبْحَثَا‎ (yabḥaṯā) (yabḥaṯā)		نَبْحَثَ‎ (nabḥaṯa) (nabḥaṯa)	تَبْحَثُوا‎ (tabḥaṯū) (tabḥaṯū)	يَبْحَثُوا‎ (yabḥaṯū) (yabḥaṯū)
	f		تَبْحَثِي‎ (tabḥaṯī) (tabḥaṯī)	تَبْحَثَ‎ (tabḥaṯa) (tabḥaṯa)			تَبْحَثَا‎ (tabḥaṯā) (tabḥaṯā)			تَبْحَثْنَ‎ (tabḥaṯna) (tabḥaṯna)	يَبْحَثْنَ‎ (yabḥaṯna) (yabḥaṯna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَبْحَثْ‎ (ʾabḥaṯ) (ʾabḥaṯ)	تَبْحَثْ‎ (tabḥaṯ) (tabḥaṯ)	يَبْحَثْ‎ (yabḥaṯ) (yabḥaṯ)		تَبْحَثَا‎ (tabḥaṯā) (tabḥaṯā)	يَبْحَثَا‎ (yabḥaṯā) (yabḥaṯā)		نَبْحَثْ‎ (nabḥaṯ) (nabḥaṯ)	تَبْحَثُوا‎ (tabḥaṯū) (tabḥaṯū)	يَبْحَثُوا‎ (yabḥaṯū) (yabḥaṯū)
	f		تَبْحَثِي‎ (tabḥaṯī) (tabḥaṯī)	تَبْحَثْ‎ (tabḥaṯ) (tabḥaṯ)			تَبْحَثَا‎ (tabḥaṯā) (tabḥaṯā)			تَبْحَثْنَ‎ (tabḥaṯna) (tabḥaṯna)	يَبْحَثْنَ‎ (yabḥaṯna) (yabḥaṯna)
императив الأمر	m		اِبْحَثْ‎ (ibḥaṯ) (ibḥaṯ)			اِبْحَثَا‎ (ibḥaṯā) (ibḥaṯā)				اِبْحَثُوا‎ (ibḥaṯū) (ibḥaṯū)
	f		اِبْحَثِي‎ (ibḥaṯī) (ibḥaṯī)							اِبْحَثْنَ‎ (ibḥaṯna) (ibḥaṯna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بُحِثْتُ‎ (buḥiṯtu) (buḥiṯtu)	بُحِثْتَ‎ (buḥiṯta) (buḥiṯta)	بُحِثَ (buḥiṯa)		بُحِثْتُمَا‎ (buḥiṯtumā) (buḥiṯtumā)	بُحِثَا‎ (buḥiṯā) (buḥiṯā)		بُحِثْنَا‎ (buḥiṯnā) (buḥiṯnā)	بُحِثْتُمْ‎ (buḥiṯtum) (buḥiṯtum)	بُحِثُوا‎ (buḥiṯū) (buḥiṯū)
	f		بُحِثْتِ‎ (buḥiṯti) (buḥiṯti)	بُحِثَتْ‎ (buḥiṯat) (buḥiṯat)			بُحِثَتَا‎ (buḥiṯatā) (buḥiṯatā)			بُحِثْتُنَّ‎ (buḥiṯtunna) (buḥiṯtunna)	بُحِثْنَ‎ (buḥiṯna) (buḥiṯna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُبْحَثُ‎ (ʾubḥaṯu) (ʾubḥaṯu)	تُبْحَثُ‎ (tubḥaṯu) (tubḥaṯu)	يُبْحَثُ‎ (yubḥaṯu) (yubḥaṯu)		تُبْحَثَانِ‎ (tubḥaṯāni) (tubḥaṯāni)	يُبْحَثَانِ‎ (yubḥaṯāni) (yubḥaṯāni)		نُبْحَثُ‎ (nubḥaṯu) (nubḥaṯu)	تُبْحَثُونَ‎ (tubḥaṯūna) (tubḥaṯūna)	يُبْحَثُونَ‎ (yubḥaṯūna) (yubḥaṯūna)
	f		تُبْحَثِينَ‎ (tubḥaṯīna) (tubḥaṯīna)	تُبْحَثُ‎ (tubḥaṯu) (tubḥaṯu)			تُبْحَثَانِ‎ (tubḥaṯāni) (tubḥaṯāni)			تُبْحَثْنَ‎ (tubḥaṯna) (tubḥaṯna)	يُبْحَثْنَ‎ (yubḥaṯna) (yubḥaṯna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُبْحَثَ‎ (ʾubḥaṯa) (ʾubḥaṯa)	تُبْحَثَ‎ (tubḥaṯa) (tubḥaṯa)	يُبْحَثَ‎ (yubḥaṯa) (yubḥaṯa)		تُبْحَثَا‎ (tubḥaṯā) (tubḥaṯā)	يُبْحَثَا‎ (yubḥaṯā) (yubḥaṯā)		نُبْحَثَ‎ (nubḥaṯa) (nubḥaṯa)	تُبْحَثُوا‎ (tubḥaṯū) (tubḥaṯū)	يُبْحَثُوا‎ (yubḥaṯū) (yubḥaṯū)
	f		تُبْحَثِي‎ (tubḥaṯī) (tubḥaṯī)	تُبْحَثَ‎ (tubḥaṯa) (tubḥaṯa)			تُبْحَثَا‎ (tubḥaṯā) (tubḥaṯā)			تُبْحَثْنَ‎ (tubḥaṯna) (tubḥaṯna)	يُبْحَثْنَ‎ (yubḥaṯna) (yubḥaṯna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُبْحَثْ‎ (ʾubḥaṯ) (ʾubḥaṯ)	تُبْحَثْ‎ (tubḥaṯ) (tubḥaṯ)	يُبْحَثْ‎ (yubḥaṯ) (yubḥaṯ)		تُبْحَثَا‎ (tubḥaṯā) (tubḥaṯā)	يُبْحَثَا‎ (yubḥaṯā) (yubḥaṯā)		نُبْحَثْ‎ (nubḥaṯ) (nubḥaṯ)	تُبْحَثُوا‎ (tubḥaṯū) (tubḥaṯū)	يُبْحَثُوا‎ (yubḥaṯū) (yubḥaṯū)
	f		تُبْحَثِي‎ (tubḥaṯī) (tubḥaṯī)	تُبْحَثْ‎ (tubḥaṯ) (tubḥaṯ)			تُبْحَثَا‎ (tubḥaṯā) (tubḥaṯā)			تُبْحَثْنَ‎ (tubḥaṯna) (tubḥaṯna)	يُبْحَثْنَ‎ (yubḥaṯna) (yubḥaṯna)