јарам

јарам

јарам (српски, lat. jaram)[уреди]

Именица[уреди]

јарам, м

Категорије: прен.


Облици:

  1. јарма [1]

Значења:

  1. Дрвена направа за упрезање волова у плуг или кола. [2] Крашово[1]
  2. Ропство, тлачење, угњетавање. [1]
  3. Терет, бреме. [1]
  4. Рашљаст усправан стуб који држи ђерам. [1]
  5. Необрађена земља. Ново Милошево[1]

Примери:

  1. О̑н је ку̏пио то̑ за музѝја̄н, и шта̏ до̏бије ста̑ро, ва̀јкадашње: ја́рам о̀д воло̄ва, све̏ што го̏ђ и̏ма ста̑ро, о̑н је но̀сијо и прида́во у та̑ј музѝја̄н — му̀зе̄ј — да се зна̑ шта̏ је по ста̑рим би́ло; ску̀пља̄ч би̏о. [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] Ново Милошево Сремска Рача Беркасово Бачинци Ердевик Сусек Свилош Черевић Буковац Платичево Грабовци Купиново Суботица Сомбор Бајша Сивац Стапар Бачки Брестовац Турија Бачко Градиште Деспотово Равно Село Змајево Дероње Жабаљ Чуруг Госпођинци Ченеј Ђурђево Каћ Шајкаш Српски Крстур Санад Мокрин Иђош Нови Бечеј Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Орловат Чента Вршац Алибунар Сефкерин Уљма Избиште Панчево Баваниште Омољица Ловра Деска Ченеј [1]
  2. Во̀лови су у̀пре̄гнути у ја́рам. Бегеч [1]
  3. То̑ смо у̀чили за̀ тај те̑шки ту̑рски ја́рам. Јаша Томић Ђурђево Шурјан Бока Неузина Орловат [1]
  4. За јарам узми дрво од сувога дебелог багрема. Ковиљ [1]


Синоними:

  1. ра̑м [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 72.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125.
  4. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  5. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 108, 115.
  7. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  8. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 96.
  9. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]