шепутка
шепутка
шепутка (српски, lat. šeputka)[уреди]
Именица[уреди]
шепутка, ж
Категорије: кол.
Облици:
Значења:
- Доњи гвоздени део левче у који се увлачи осовина. [1]
- Омча која се прави приликом везивања канапом, ужетом и сл. [1]
Примери:
- Шепутка је прстенасти завршетак на гвозденој левчи који се навуче на осовину. [3] Стапар [1]
- И та̑ ле̑вча се пра̏вила го̏ре, скро̑з со̀ то̄м шѐпутком, да, ако је ѝспала чѝвија о̀т ко̄ла, да ле̑вча нѐ мож да се ѝзгуби, о̀на ви̏си на ло́три. [2] Ковиљ Јамена Вашица Гибарац Ердевик Кленак Јазак Хртковци Сремска Каменица Купиново Крчедин Батајница Белегиш Пачир Сомбор Турија Бачко Градиште Чуруг Вајска Силбаш Каћ Шајкаш Тител Српски Крстур Падеј Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Тараш Елемир Арадац Ботош Перлез Добрица Идвор Вршац Чента Уљма Црепаја Сефкерин Бела Црква Панчево Ковин [1]
- Би́ло је две̑ вр́сте о̀кова: ба̀натски са ши̏пком, а до́ле је би́ла шѐпутка. [4] Војка [1]
- Ако се ле̑вча о̀кӣва, о̏нда се о̀но гво́жђе до́ле зо̀ве шѐпутка, а го́ре и изнад шѐпутке ме̏ту се две̑ па̀ја̄нте. [2] Мартинци [1]
- Онда сам пра̏вио сегѐдӣнске шѐпутке, а и̏ма и о̀бичне шѐпутке, за́виси од га̏зде ка̏ко запо̀ве̄да. Ковиљ [1]
- И о̏нда ко̀јӣ је бо̀гат та̑ј нару̀чује ко̏ла са сегѐдӣнски шѐпутка. Ковиљ [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 88.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.