читуља
читуља
читуља (српски, lat. čitulja)[уреди]
Именица[уреди]
читуља, ж
Облици:
Значења:
- Мала породична књига у којој се налази попис, списак имена умрлих особа. Јамена[1]
- Оглас, обично у новинама, којим се објављује смрт неке особе, са подацима о сахрани и др., смртовница. [1]
Примери:
- Попа иде там па чита читуље. Елемир [1]
- Однеси читуљу у цркву, нека поп очита помен. Бегеч [1]
- Кад не̏ко у̏мре у фа̀мӣлију, се убѐлежи у чѝтуљу и о̏ндак се но̏си у цр̑кву да се спо̀мињу но̀ тај да̑н. Јаша Томић Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Ловра Иванда [1]
- Ја̑ и̏дем у̀ цркву, у̀па̄лим све́ћу, да̑м чѝтуљу да се спо̀ме̄ну мр̑тви. Нови Сад [1]
- По́па чи́та читу̏љу. Вршац [1]
- Ју̏, на̏опако, си чула за Си́му, та̀ко одједа̀ред, а ја̑ не̏ би ни зна̏ла да ни́сам ви̏дла чѝтуље. Неузина Јаша Томић Шурјан Бока [1]
Изрази: