свекар

свекар

Српски

свекар (српски, lat. svekar)

Падеж Једнина Множина
Номинатив свекар свекри / свекрови
Генитив свекра свекара / свекрова
Датив свекру свекрима / свекровима
Акузатив свекра свекре / свекрове
Вокатив свекре свекри / свекрови
Инструментал свекром свекрима / свекровима
Локатив свекру свекрима / свекровима


Именица

свекар, м

Категорије: прен.прен.


Облици:

[1.1.] -кра [1]
[1.2.] , [1]

Слогови: све-кар,  мн. све-кри / све-кро-ви


Значења:

[1] Мужевљев отац. [1]
[1.1.] Деверов отац. [1]
[1.2.] Старији човек у мужевљевој родбини. [1]
[1.3.] Који се понаша као свекар, који стално критикује и наређује. [1]
[1.1.] У санскрту наилазимо на именице мушког рода श्वशुरक [2] (чита се) швашурк или श्वशुर [3] (чита се) швашур, обе речи су истоветног значења као и у српском језику.
*напомена: свекар у модерном српском језику је само отац мужа, за појам отац жене погледати таст.

Синоними:

[1.] старац [1]
[1.] просац [1]


Примери:

[1.1.] Свекар је отац ђувегијин и он у сватовима код његове куће игра улогу домаћина ( — Бе Чр; М; Мо; Кшв) [К II 72; ТК II]. [4] [1]
[1.2.] Ко̀ја̄ се у̀да̄ мо̑ра да по̀штује и свѐкра и све̏крву. Лаћарак [1]
[1.3.] О̏нда при́ја ѝза̄ђе пред свѐкра и све̏крву. Добринци [1]
[1.4.] Свѐкром сам чѐтр го̏дине би́ла, па је у̏мро. [5] [6] Томашевац, Визић, Бешка, Шимановци, Пачир, Сомбор, Бечеј, Кула, Турија, Каћ, Нови Сад, Ђала, Кикинда [1]
[1.5.] Ѝмала сам свѐкра и све̏крву, де̏вера и је́трву. Обзир [1]
[1.6.] Кад сам се у̏дала, ја̑ сам затѐкла и све̏кра, и све̏крову, и де̏вера, а тек после де̏сет го̏дина смо се ми̑ оде́лили. Јаша Томић [1]
[1.7.] Дево̑јка че̏кала све̏кра и све̏крву ку̏ћи. [7] [8] Јасеново, Бачинци, Сремска Митровица, Рума, Суботица, Шурјан, Арадац, Бока, Неузина, Велики Гај, Томашевац, Избиште, Помаз, Ловра, Деска, Ченеј [1]
[1.8.] Пр̑вом дари̑ва све́кра и све̏крву  ; ˜. Избиште, Павлиш [1]
[1.9.] Ѝде све̏кар и све̏крва да про̏се дѐво̄јку. Жабаљ [1]
[1.10.] Моја све̏крва ка̑же то̏ мојим све́кру. Вршац [1]
[1.11.] Кад су се дѐво̄јке уда́вале, о̏нда је све̏кар да̏о н[а] а́стал сто̑ фори́нти. [9] [10] Ново Милошево, Сусек, Свилош, Мартонош, Чуруг, Госпођинци, Бегеч, Кумане, Меленци, Елемир, Зрењанин, Орловат, Калаз, Иванда [1]
[1.12.] Провода̑ч до̑ђе са све́кром и о̑н о̏ндак пи̑та за дево̑јку. [1]
[1.13.] Деверовог оца зову „деверњи отац”, „деверњи свекар” и он у свадби има улогу домаћина. [11] Дупљаја, Долово, Старчево [1]
[1.14.] Свира́чи са̀мо нуз свѐкрова ко̏ла. Бачинци, Нови Сад [1]
[1.15.] Није ви̏ше ма̏мина ће́рка него све̏крова ће́рка. Јасеново [1]
[1.16.] Мужо́вљева ма̏ти би́ла ми све̏крва. А о̏таѕ би̏јо све̏кар. Мо̏јӣм му̑жу опет мо̑ј о̏таѕ би̏јо све̏кар, а ма̏ма му све̏крва би́ла. [7] Помаз [1]
[1.2.1.] Нова млада је [...] после свадбе недељу дана и више морала да пере ноге „свекровима” (старијим људима из родбине), као и деверу, куму и старом свату. [12] [1]
[1.2.2.] Девојка је била „на већој цени” ако је имала више просилаца или, како то негде у Бачкој кажу, „свекрова”. [13] [1]


Асоцијације:

[1.1.] родбина, таст, тазбина

Изведене речи:

[1.1.] свекров



Преводи

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Санскрт: [[1]]
  3. Санскрт: [[2]]
  4. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 52.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 234.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 307.
  7. 7,0 7,1 Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  8. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126, 134, 154, 158.
  10. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  11. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 143.
  12. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 151.
  13. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 140.